Izbori u Jermeniji su u nedelju, a Rusija čini sve da spreči okretanje zemlje ka Zapadu: Uvoz glasača, lažne veb stranice, pretnje smrću premijeru

Planovi Moskve uoči izbora 7. juna uključuju kampanju dezinformacija u korist proruskih kandidata, kao i smelu strategiju prevoza desetina hiljada Rusa jermenskog porekla kako bi se uticalo na ishod glasanja, proizilazi iz intervjua sa pet zapadnih obaveštajnih zvaničnika i dokumentima u koje je uvid imao Rojters.

Jermenija je mala zemlja bez izlaza na more sa oko tri miliona stanovnika i od kraja Hladnog rata uglavnom je ostala u orbiti Rusija, a na njenoj teritoriji i dalje su stacionirane ruske trupe.

Međutim, premijer Nikol Pašinjan, koji trenutno vodi u anketama, približio je zemlju Evropi i NATO, i postao saveznik američkog predsednika Donalda Tramp, koji je u sredu podržao njegovu kandidaturu za reizbor.

Američki državni sekretar Marko Rubio boravio je prošle nedelje u Jerevan, gde je potpisao sporazum o mineralima i dogovor o „TrAmpovom putu za međunarodni mir i prosperitet“ – predloženom transportnom koridoru kroz Jermeniju koji bi mogao dodatno da oslabi ruski uticaj u regionu.

Jermenija, članica ekonomske unije koju predvodi Rusija, suspendovala je svoje učešće u regionalnom bezbednosnom savezu Moskve 2024. godine. Prošlog meseca bila je domaćin samitu evropskih lidera.

Ruski predsednik Vladimir Putin nije krio nezadovoljstvo Pašinjanovim zaokretom. U poslednjim nedeljama Moskva je upozorila da bi Jermenija mogla ostati bez jeftinog prirodnog gasa i ograničila je uvoz jermenskih proizvoda, uključujući voće, povrće, cveće i konjak.

„Ono što Pašinjan pokušava da uradi predstavlja pretnju za Rusiju“, rekao je Tomas de Val iz organizacije Karnegi Evrope. Diversifikacija „znači da Rusija gubi virtuelni monopol koji je imala u Jermeniji“.

Prema navodima zapadnih zvaničnika, Moskva preferira kandidata Samvela Karapetjana, milijardera koji je pod istragom zbog navodnih poziva na svrgavanje vlasti. Karapetjan, koji ima jermensko-rusko poreklo, negira optužbe, a njegov advokat je naveo da nema saznanja o ruskoj podršci.

Evropska unija je dugo optuživala Rusiju za mešanje u izbore, uključujući Moldaviju i Mađarsku, dok Rusija optužuje EU i SAD da pokušavaju da države u njenom okruženju privuku u svoju sferu uticaja.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe za mešanje kao „opsednutost špijunažom“.

Dovoženje birača iz Rusije

U oktobru je Kremlj osnovao odeljenje poznato kao Direktorat za stratešku saradnju i partnerstvo, koje, prema izvorima, nadgleda operacije uticaja u Jermeniji.

Ruski zvaničnici su u poslednjim mesecima razmatrali plan da organizuju prevoz Jermena iz Rusije kako bi glasali za protivnike Pašinjana. Jermenska dijaspora u Rusiji procenjuje se na više od dva miliona ljudi, iako oni ne mogu glasati iz inostranstva.

Prema navodima jednog američkog zvaničnika, u obaveštajnoj zajednici se vodi debata o tome koliko bi ljudi Moskva mogla zaista da preveze, ali se ideja shvata ozbiljno. Procene govore da bi prevoz 100.000 birača koštao oko 50 miliona dolara.

Do sredine maja, Kremlj je navodno odredio kvote po regionima i tražio izveštaje o pripremama.

Mirovni sporazum uz posredovanje SAD

Pašinjan je došao na vlast 2018. nakon protesta koji su srušili prorusku vladu. Odnosi su se pogoršali nakon što ruske mirovne snage u Nagorno-Karabahu nisu sprečile da region padne pod kontrolu Azerbejdžana 2023.

U avgustu je postignut mirovni sporazum uz posredovanje SAD između Jermenije i Azerbejdžana, koji predviđa otvaranje transportnog koridora kroz južnu Jermeniju. Moskva je sporazum oprezno pozdravila.

Vašington je naveo da bi američko obezbeđenje moglo nadgledati uski pojas teritorije, što Rusija smatra neprihvatljivim.

Dezinformacije i bezbednosne pretnje

Rusija je pojačala kampanje dezinformacija kako bi diskreditovala Pašinjanovu vladu, uključujući i mreže botova poput „Storm-1516“. Takođe su angažovane konsultantske firme i organizacije koje su pod sankcijama EU i Ujedinjenog Kraljevstva zbog širenja propagande.

Jedan od dokumenata predviđao je i stvaranje medija „Yerevan1“ koji bi širio negativan narativ o Pašinjanovoj vlasti i promovisao ideju da „Jermenija može da prosperira samo u bliskom savezu sa Rusijom“.

Izvori navode i zabrinutost za bezbednost jermenskog premijera, uključujući pretnje smrću koje su se pojavile u video-snimcima, dok su pojedini elementi američkih službi navodno pomagali njegovu zaštitu deljenjem obaveštajnih podataka o mogućim pretnjama.