Rusija zapretila obustavom isporuka nafte i gasa Jermeniji zbog približavanja EU

„Kontinuirani praktični koraci ka produbljivanju saradnje Jermenije sa EU i deklarisana težnja ka ulasku u Evropsku uniju dovode u pitanje očuvanje i razvoj visokog nivoa rusko-jermenske saradnje, čiju osnovu čine bilateralni međunarodni sporazumi“, navodi se u dokumentu.

Civilev naglašava da pokušaji Jerevana da pristupi EU „nisu u skladu sa prirodom partnerstva građenog tokom decenija“.

Prema sporazumu iz 2013. godine, Rusija je na neodređeno vreme ukinula izvozne carine na isporuke naftnih derivata, gasa i dijamanata Jermeniji.

Taj dokument bio je korak ka pristupanju zemlje Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU).

Jermenija je danas gotovo potpuno zavisna od ruskog gasa: tokom 2025. godine „Gasprom“ je isporučio oko 2,7 milijardi kubnih metara, piše Komersant.

Prema rečima Vladimira Putina, trenutna povlašćena cena za Jerevan iznosi 177 dolara za hiljadu kubnih metara. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov upozorio je 25. maja da bi, u slučaju izlaska Jermenije iz EAEU, cena postala tržišna.

Jermenija takođe godišnje bez carine uvozi iz Rusije oko 0,9–1 milion tona naftnih derivata.

Međutim, poslednjih godina republika diverzifikuje snabdevanje: benzin AI-95 kupuje iz Rumunije, Egipta i Bugarske, a od decembra 2025. godine i iz Azerbejdžana.

Paralelno sa energetskim pritiscima, Moskva je pojačala pritisak preko Rospotrebnadzora. Ta služba je 23.maja obustavila prodaju alkohola tri jermenska proizvođača („VEDI-ALKO“, Abovjanske fabrike konjaka i „Šahnazarjan“). Dan ranije zabranjen je uvoz i promet mineralne vode „Džermuk“.

Ove mere poklopile su se sa zahlađenjem odnosa između Jermenije i Rusije nakon što je Jerevan zauzeo kurs ka približavanju EU: u martu 2025. godine jermenski parlament pokrenuo je proceduru pristupanja Uniji.

Jermenija je takođe usvojila zakon o priznavanju jurisdikcije Međunarodnog krivičnog suda (koji je izdao nalog za hapšenje Putina) i pozvala predsednika Vladimira Zelenskog na samit Evropske političke zajednice.

Nakon toga predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin nazvao je premijera Nikola Pašinjana „nepoštenim“ i „podlim“, dok se sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu požalio na „namerno pogoršavanje uslova za ruske ekonomske operatore“.

Putin je, komentarišući težnju Armenije ka EU, pozvao Jerevan da se seti sudbine Ukrajine i predložio održavanje referenduma o izlasku iz EAEU kako bi se razlaz odvijao „pametno i obostrano korisno“.