Zašto bi izbori u Jermeniji mogli da budu šamar za Putina?

Prema rečima predsednika jermenskog parlamenta Alena Simonjana, Rusija planira da uspostavi kontrolu nad državnim institucijama Jermenije.

„Nećemo dozvoliti da Republika Jermenija postane ‘ruska gubernija’. Nećemo dozvoliti da nama upravljaju kao Belorusijom“, izjavio je on, prenela je Evropska pravda.

Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije tvrdi da Evropa pokušava da „uvuče Jermeniju u anti-rusku orbitu“ i navodi da je upoznata sa planovima da se zemlja uključi u „agresivne evroatlantske standarde“.

Ruski predsednik Vladimir Putin istovremeno je naglasio da postoji opcija „mekog, inteligentnog i obostrano korisnog razvoda“ – odnosno da se pitanje pristupanja EU stavi na nacionalni referendum.

U praksi se očekuje da izbori 7. juna imaju upravo tu ulogu.

„EU priznaje evropske aspiracije jermenskog naroda, na osnovu usvajanja ‘Zakona o pokretanju procesa pristupanja Jermenije EU’ u martu 2025. godine, koji izražava nameru zemlje da se približi EU“, navodi se u deklaraciji usvojenoj na samitu Jermenija–EU održanom u Jerevanu 5. maja.

Za EU ova izjava ne predstavlja konkretne obaveze. Na primer, EU je ukrajinske evropske težnje priznala još 1999. godine. Ipak, u Jerevanu je ishod samita tumačen kao znak spremnosti EU za dijalog o pristupanju Jermenije.

Jedan od razloga zbog kojih Jermenija i dalje vodi „višesmernu“ spoljnu politiku i nije preduzela konkretne korake ka članstvu jeste nepostojanje mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom.

Jerevan je svestan da bi bliže veze sa EU značile konačni raskid sa Rusijom. Preduzimanje takvog koraka bez trajnog mira sa Azerbejdžanom i, posredno, sa Turskom, bilo bi previše rizično.

Mirovni sporazum još nije potpisan jer Azerbejdžan zahteva da Jermenija ukloni reference na Artsah (jermenski naziv za Nagorno-Karabah) iz svog ustava, što Baku tumači kao teritorijalne pretenzije.

Problem je što se ta odredba nalazi u zaštićenom delu jermenskog ustava, pa bi za njenu promenu bio potreban referendum – na koji premijer Nikol Pašinjan do sada nije želeo da pristane. Ipak, mnogi smatraju da bi, ukoliko njegova stranka ponovo pobedi na izborima, vlada bila spremna da organizuje takav referendum.

To bi uklonilo potrebu da se „maskira“ približavanje Jermenije EU i udaljavanje od integracija pod ruskim vođstvom.

Prema anketi EVN Report-a iz maja, Pašinjanova stranka može da računa na podršku 32,5 odsto ispitanika.

Iza nje se nalaze tri proruske političke snage, ali sa znatno slabijom podrškom.

Do skoro su proruske grupe imale bolje izglede, ali sadašnje ankete pokazuju da Pašinjanov tim ima dobre šanse da ostane na vlasti.

Naravno, ankete mogu biti nepouzdane. Takođe, značajan deo ispitanika je neodlučan (14,1 odsto) ili je odbio da odgovori (25,4 odsto). Ipak, ne deluje verovatno da bi ti birači u većoj meri podržali proruske opcije.

Pored toga, za razliku od Pašinjana, nijedan proruski političar ne nudi uverljivu viziju budućnosti.

Nakon više slučajeva koje Jermeni doživljavaju kao rusko napuštanje tokom sukoba sa Azerbejdžanom, sve je jasnije da Rusija neće braniti jermenske interese, bez obzira ko je na vlasti.

Zbog toga je prokremljskim akterima sve teže da održavaju poverenje svojih birača.

Izbori 7. juna mogli bi postati prekretnica i pokrenuti proces približavanja zemlje evropskoj porodici.

Međutim, ulog je veoma visok. Rusija otvoreno pokazuje da namerava da spreči geopolitičko okretanje Jerevana. Mnogo će zavisiti od toga da li je EU spremna da pomogne Jermeniji da odbrani svoj izbor.