Kapital traži siguran i predvidiv poslovni ambijent

Ako pogledamo šta je od preporuka iz Bele knjige za 2012. godinu do sada realizovano, moglo bi se zaključiti da je najveći napredak ostvaren u oblastima poreza i lizinga. Pomak je zabeležen i u sferi poljoprivrede, nekretnina i gradnje, telekomunikacija i informacionih tehnologija kao i opšteg pravnog okvira, što se ne bi moglo reći za oblast ljudskih resursa i osiguranja. Nedavno održana Rialiti ček konferencija bila je dobra prilika da analiziramo dokle se stiglo sa reformama, ali i da konstatujemo da nisu učinjeni krupni pomaci. Srbija bi mogla da obezbedi status atraktivne destinacije za investitore samo ako se upusti u ozbiljne sistemske reforme, jer to je preduslov za izgradnju konkurentne privrede i modernog društva. Pritom ne treba zanemariti uticaj krize, čiji se negativni efekti više reflektuju na zemlje u tranziciji, poput Srbije.

* Ima se utisak da Vlada u Beogradu iskazuje spremnost da menja uslove privređivanja, ali da komplikovani propisi i rigidna birokratija koče sprovođenje započetih reformi. Kakav je Vaš utisak?

– I ja imam takav utisak. Kao argument za to navešću da smo u proteklih šest meseci napravili značajan pomak u komunikaciji sa Vladom i realizaciji nekih zajedničkih ciljeva, pa ni rezultati nisu izostali. Naime, država je uključila Savet stranih investitora u konsultativne procese koji su pratili nastajanje gotovo svih važnih zakonskih rešenja. Preciznije rečeno, naši članovi su aktivno učestvovali u analizi osam zakonskih rešenja, što je svakako pozitivna stvar. S druge strane, Savet je pokrenuo više od 40 inicijativa za unapređenje uslova poslovanja i mi smo zadovoljni tim učinkom. Ali mi se nećemo zaustaviti na tome. To znači da ćemo i u narednom periodu pažljivo pratiti da li se preporuke koje smo dali primenjuju u praksi. Slažem se s konstatacijom da glomazan birokratski aparat i komplikovane procedure i te kako usporavaju reforme i otvaraju prostor za koruptivne radnje. Stoga su naša očekivanja da će u narednom periodu biti utvrđen jasan put reformi, kao i ista pravila igre za sve učesnike u tržišnoj utakmici. Sve to bi, uz održavanje makroekonomske stabilnost, moglo imati dugoročne pozitivne efekte na poslovno okruženje.

* Brojne administrativne barijere, poput komplikovane procedure izdavanja građevinskih i drugih dozvola, kao i visok stepen korupcije, neki su od glavnih problema sa kojima se potencijalni investitori suočavaju. Šta je na tom planu urađeno?

– Ukidanjem 138 parafiskalnih nameta načinjen je značajan iskorak na putu smanjenja birokratskih procedura i to je svakako bio pozitivan signal. Ali mi očekujemo da se nastavi u tom pravcu i da se osigura ujednačena primena propisa. Najavljen je i zakon koji bi uveo red u oblast javnih naknada, ali smatramo da ponuđeni nacrt ima ograničen opseg i ne obuhvata neke od ključnih problematičnih oblasti, kao što je na primer gradnja. Naša preporuka je da Vlada nastavi sa aktivnostima na ukidanju svih nepotrebnih procedura jer to je jedini način da se zadrže investitori koji su već ušli na ovo tržište i privuku oni koji tek nameravaju da ulažu.

* Ulagači imaju primedbe i na poreska opterećenja, kao i na menjanje zakona takoreći u hodu, što sve skupa otežava rad kompanija, a poslovni ambijent čini neatraktivnim za privlačenje stranih direktnih investicija. Koliko je predvidivost uslova poslovanja važna za pokretanje biznisa?

– Predvidivost uslova poslovanja, uz konzistentnost i transparentnost, osnov je svakog poželjnog poslovnog okruženja i to je poruka koju stalno ponavljamo. To je izuzetno značajno za pokretanje biznisa u bilo kojoj zemlji s obzirom na to da se dugoročni poslovni planovi upravo i prave na osnovu projektovanih očekivanja. S druge strane, ako se u hodu menjaju pravila igre i ako se to još čini na nekonzistentan način, onda se time šalje negativna poruka svima koji razmatraju Srbiju kao potencijalnu investicionu destinaciju. Zato smatramo da je nastavak puta Srbije ka evropskim integracijama od ključnog značaja za ostvarenje predvidivih i stabilnijih uslova poslovanja.

* Jedna od najslabijih karika u sistemu, i značajan izvor korupcije, svakako su javne nabavke. Postoji li neki provereni recept za rešavanje tog problema, odnosno za efikasnije korišćenje sredstava, posebno onih koja stižu iz međunarodnih finansijskih institucija?

– Taj problem se može rešiti samo ako mu se, kao i svakom krupnom problemu, pristupi sistemski. Prema tome, nije dovoljno samo usvojiti dobro zakonsko rešenje, već je mnogo važnije osigurati njegovu doslednu primenu. Krajnje je vreme da Vlada unapredi efikasnost javnog sektora i to kroz konzistentnu primenu novog sistema javnih nabavki, racionalnije trošenje budžetskih sredstava i limitiranje uticaja političkih partija na rad javnih preduzeća. To na prvi pogled zvuči jednostavno, ali nije nimalo lak posao. Sve dok se u glavama ljudi ne promeni stav prema upravljanju javnim preduzećima, teško da će doći do značajnijih pomaka. To praktično znači da je potrebno da kritična masa ljudi počne da doživljava ta preduzeća kao da su privatna i da se prema njima domaćinski odnosi.

* Srbija je uspela da privuče velike investitore, poput recimo Fijata, ali pred njenim vratima još uvek čeka Ikea, dok je Danijeli odustao od ulaganja u Šapcu i kao poželjniju destinaciju izabrao Hrvatsku. Šta je to u poslovnom okruženju što najviše odbija investitore?

– Opet se vraćamo na početak priče. To je nedovoljna predvidivost poslovnog okvira i menjanje pravila u hodu. Ništa manje značajna nisu ni pitanja efikasnosti birokratije, raširenosti korupcije, efikasnosti sudstva, kvalifikovane radne snage. I mada se ne može prenebreći da je Srbija po nekim parametrima konkurentnija od zemalja u okruženju, ipak činjenica je da je po nekim drugim, takođe važnim kriterijumima, manje konkurentna. Investitori se razlikuju po tome šta od određene lokacije traže, šta im je značajno, a šta manje važno za njihovu konkretnu oblast poslovanja. Na kraju se sve svodi na procenu u kom vremenskom periodu se može povratiti uložen novac i početi da ostvaruje profit i koliko željena lokacija ispunjava zahteve investitora posmatrano iz ugla kvaliteta uslova poslovanja.

Rebrendiranje Srbije

* Činjenica je da je, bar kad je reč o strankama na vlasti, postignut konsenzus na planu evrointegracija. Da li bi, i u kojoj meri, dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom popravilo imidž Srbije u očima potencijalnih investitora?

– Dobijanje datuma je značajan korak napred jer to je jedan od pokazatelja u kom se pravcu, i kojim tempom, Srbija kreće. To znači i novi paket obaveza jer proces pregovaranja uključuje i procenu ispunjenja ekonomskih kriterijuma Evropske unije. Ipak, siguran sam da bi dobijanje datuma pozitivno uticalo na imidž Srbije. Treba, međutim, podsetiti da su za građenje imidža jedne države potrebni i vreme i ubedljivi konkretni pomaci u različitim sferama. Drugim rečima, kontinuitet dobrih vesti ključ je za rebrendiranje Srbije.