Koja vlada od 2000. godine nas je najviše zadužila?

Vlada Zorana Đinđića formirana je u januaru 2001. godine. Srbija je na kraju 2000. dugovala 14,1 milijardu evra. Taj iznos je značajno premašivao iznos tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda. Skoro 180 odsto istog. Već tokom iste godine iznos i nivo javnog duga su značajno smanjeni. Godina je završena sa 13,4 milijarde evra duga što je bilo 88,1 odsto BDP.

Zoran Živković je postao premijer 2003. godine, a dug Srbije se smanjio na 11 milijardi evra što je bilo malo više od polovine onoga što se u Srbiji stvori. Na kraju mandata javni dug je pao na 9,7 milijardi evra, odnosno 48,7 odsto BDP.

I prva vlada Vojislava Koštunice nastavila je da smanjuje zaduženje. Sa 9,7 milijardi evra, na kraju 2007. godine pao je na 8,9 milijardi evra ili 26,8 odsto BDP. U drugom mandatu zahuktavala se kriza, a Srbija je još nije priznavala. I na isteku drugog mandata vlade Vojislava Koštunice, dug je bio najmanji – 8,78 milijardi evra, što je bilo četvrtina BDP.

To je, između ostalog, godina kada je Srbija prodala većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije. Većinski paket od 51 odsto akcija NIS-a prodat je u decembru 2008. ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra. I to uz obavezu ulaganja oko 550 miliona evra u modernizaciju rafinerije u Pančevu.

Ko bi rekao da je baš Mirko Cvetković, čija vlada na kraju mandata nije mogla da prođe reviziju Međunarodnog monetarnog fonda, na početku imao zapravo najpovoljniju dužničku poziciju.

Ali već 2009. počinje da se komplikuje finansijska pozicija Srbije. Već posle dva meseca stručna javnost i mediji upozoravaju da je planirani budžet nerealan i najavljuje se rebalans i nova zaduženja.

Srbija je 2008. zapravo završila sa 8,9 milijardi dinara većim deficitom od plana. I prihodi su nastavili da padaju i narednih meseci. A krediti i zaduženost da rastu. Vlada Mirka Cvetkovića napustila je scenu jula 2012. godine, sa dugom od skoro 15,4 milijardi evra što je bilo oko 44 odsto BDP.

Podatak o visini javnog duga je upravo iz meseca kada je vlada promenjena. Na isti način su uzeti podaci i za naredne vlade, jer je bilo moguće izvući mesečne preseke, dok se podaci za prethodne mandatare odnose na kraj godine.

Prvu vladu novog režima vodio je Ivica Dačić i to od jula 2012. do aprila 2014. godine. Dug je narastao do 20,6 milijardi evra, odnosno 62,7 odsto BDP.

„Tokom 2012. godine postalo je izvesno da javne finansije Srbije nisu na dugoročno održivoj putanji bez suštinskog zaokreta u vođenju fiskalne politike“, primetio je ranije Fiskalni savet. „Kao odgovor vlade na visok deficit od 6,8% BDP i rastući javni dug koji je dostigao nivo od 58% BDP-a, usledio je ambiciozan trogodišnji program fiskalne konsolidacije. Plan za smanjenje budžetskog deficita počivao je na tri stuba“.

Ograničen je rast zarada u javnom sektoru i penzija. Povećano je nekoliko poreskih stopa. Planirana je reforma javnih preduzeća.

„Za nepune tri godine Srbija je od prosečno zadužene zemlje dospela među najzaduženije zemlje regiona, a po rashodima za kamate na javni dug koji će 2015. dostići 3,5% BDP-a ili preko 1,1 milijardi evra, nalazi se u samom vrhu u Evropi. Koliko je javni dug Srbije skup najbolje pokazuje poređenje sa Grčkom. Ona ima dug od oko 180% BDP, a za kamate izdvaja samo 0,7 p.p. BDP-a više budžetskih sredstava. Poražavajuće je i to što za kamate već trošimo više nego za javne investicije, a tek nešto manje od celokupnih rashoda za obrazovanje i nauku“, primetio je još 2015. Fiskalni savet.

Nastavak teksta čitajte na Forbs Srbija.