Tokom 2014. godine u Srbiji je poslovalo čak 1.639 preduzeća neto uvoznika, a samo 777 neto izvoznika, pokazuju podaci Uprave carina. Pritom je njihov uvoz dostigao 10,65 milijardi evra, a izvoz tek 3,6 milijardi. Ipak, ove brojke oslikavaju blagi napredak u odnosu na 2013. godinu, kada smo imali još manji neto izvoz i još viši neto uvoz.

Među izvoznicima očekivano prednjači Fijat, ali ni njegove brojke ni izbliza nisu onakve kakav se utisak često stiče u javnosti. Tako se na listama najvećih srpskih izvoznika, redovno navodi da je Fijat prošle godine izvezao automobila u vrednosti od čak 1,36 milijardi evra. To je tačno, ali retko se navodi da je italijanski auto gigant paralelno sa time uvezao robe za 928,7 miliona evra, što znači da je njegov neto izvoz (razlika između izvoza i uvoza) „samo“ 436 miliona evra.

Ni tu nije kraj. Proizvođač modela 500L, naime, za značajan deo svoje proizvodnje angažuje kooperante – fabrike autodelova koje posluju u Srbiji i koje su često i sami veliki uvoznici. Tako kada Fijat naruči auto sedišta iz fabrike Džonson kontrolsa u Kragujevcu, ta nabavka se ne knjiži kao uvoz, čak i ako je Džonson delove za sedišta nabavio iz inostranstva.

Letimičnim pogledom na uvozne cifre nekih od najvećih Fijatovih dobavljača, postaje jasno da bi stvarni izvoz Fijata (umanjen za njihov uvoz) mogao biti znatno manji od pomenutih 436 miliona evra. Tako je recimo Džonson kontrols prošle godine imao neto uvoz od 60,4 miliona evra, dok je poznati komponentaš Manjeti Mareli (Magneti Marelli) preko tri fabrike u Srbiji ostvario neto uvoz od 41,4 miliona evra. Još jedan Fijatov kooperant, PMC, imao je neto uvoz od 42,6 miliona evra, Denso termal sistems je zabeležio 21,29 miliona evra, a Sigit 6,7 miliona evra.

Samo ovih pet velikih dobavljača (a ima ih još, poput Drekslmajera) zajedno su uvezli u Srbiju robe za 172,5 miliona evra.

Ako bi se uzelo da su svu ovu robu zatim prodali Fijatu u vidu auto komponenti, to bi neto izvoz kragujevačkog proizvođača automobila oborilo na tek 263,5 miliona evra.

Čak i sa tom brojkom, Fijat bi ostao daleko najveći srpski izvoznik, pošto je na drugom mestu liste – i to verovatno iznenađujuće za sve – propala firma HIP Petrohemija.

Ipak, ovu računicu treba uzeti krajnje okvirno, budući da podaci Uprave carina ne nude uvid u to koja vrsta robe je uvožena, niti kome je kasnije prodavana. To znači da su deo uvoza Fijatovih kooperanata mogle biti recimo mašine za proizvodnju, a ne sirovine i poluproizvodi za dalju preradu, pa taj deo ne bi trebalo računati u Fijatov „indirektni uvoz“. Takođe je moguće da Fijatovi kooperanti deo svoje proizvodnje prodaju i drugim klijentima, mada činjenica da u Srbiji postoji samo jedna velika autofabrika, a da je izvoz Fijatovih kooperanata jako mali, ukazuje na to da u njihovoj proizvodnji ostali klijenti, ako ih i ima, verovatno učestvuju sa relativno malim procentom.

Na kraju, poređenje podataka iz 2014. i 2013. godine pokazuje da uprkos svoj priči o slabljenju tražnje za modelom 500L, neto izvoz Fijata nastavlja da raste. Pretprošle godine, naime, Fijat je imao izvoz od 376,4 miliona evra, a prošle od 436 miliona, što predstavlja rast od čak 59,6 miliona evra.

Ipak, ovaj rast je posledica smanjenog uvoza italijanske fabrike (sa 1,15 milijardi evra na 928,7 miliona evra u 2014.), a ne povećanog izvoza, jer sam izvoz zaista jeste pao – sa 1,53 milijarde u 2013. na 1,36 milijardi u 2014. godini.

Pet najvećih neto izvoznika u 2014. (u milionima dinara)