Leto spasa od politike i problema?

Ipak, još uvek nije poznat datum tendera i uslovi privatizacije. Državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture i energetike Miodrag Miljković je to obrazložio time što privatizacioni savetnik Dilojt i Tuš još uvek priprema tender za privatizaciju Jata. Naime, Ministarstvo infrastrukture je u martu potpisalo ugovor sa konsultantskom kućom Dilojt i Tuš koja je na tenderu izabrana za savetnika u procesu transformacije nacionalne avio kompanije. I tada je bilo najavljeno da bi tender za pronalazak strateškog partnera mogao da bude raspisan na leto. Prethodno je Vlada Srbije u aprilu prošle godine usvojila zaključak o transformaciji Jata u novu nacionalnu avio kompaniju koja bi bila u strateškom partnerstvu sa nekom velikom inostranom kompanijom. Koliki bi čiji udeo bio u vlasništvu nad novom kompanijom trebalo bi da bude određeno pregovorima. U medijima se poslednjih meseci spekulisalo da je turska kompanija Turkiš erlajns veoma zainteresovana da kupi JAT.

Podsećanja radi, država je već jednom organizovala tender za prodaju Jata 2008. godine na koji se nije prijavio niko. Ruska kompanija Aeroflot koja je u jednom trenutku pokazivala interesovanje da kupi srpskog avio prevoznika odustala je od toga pre raspisivanja tendera. Rusi su ocenili da je cena koja se traži za JAT previsoka i to su naveli kao razlog svog povlačenja. Poslovanje srpskog avio prevoznika u poslednjih desetak godina karakterišu problemi sa dugovima i viškom zaposlenih. Poznavaoci tvrde da je flota Jata stara i nesposobna za letenje na „duže staze“ bez sklapanja strateškog partnerstva sa nekom kompanijom iz inostranstva. Pored toga, u Jatu su se izmenjala i brojna rukovodstva a dešavale su se i smene čelnih ljudi zbog lošeg stanja u preduzeću.

Kao što je to u Srbiji uobičajeno, direktori Jata su birani po partijskoj liniji, odnosno dolazili su iz redova ili na preporuku vladajućih političkih struktura. Tako je prvi direktor Jata posle petooktobarskih promena bio Predrag Vujović, kadar Demokratske stranke. Nakon toga, „komandovanje“ tom avio kompanijom preuzima Srpski pokret obnove koji na funkciju direktora preduzeća određuje Aleksandra Milutinovića. Nakon učestalih štrajkova zaposlenih, poslovnih gubitaka, optužbi za nepotizam i zapošljavanje u kompaniji članova Srpskog pokreta obnove, Milutinović biva smenjen, odnosno raspoređen na druge dužnosti. I sledeći generalni direktor preduzeća je kadar Srpskog pokreta obnove. Reč je o Nebojši Starčeviću. On na toj poziciji ostaje do novih parlamentarnih izbora, kada JAT ponovo dolazi pod ingerenciju Demokratske stranke. Tako, Vlada Srbije za generalnog direktora Jata imenuje Sašu Vlaisavljevića, dotadašnjeg direktora Zemaljskih poslova kompanije. Na poziciji generalnog direktora zamenjuje ga takođe kadar DS Srđan Radovanović, a Vlaisavljević dolazi na čelo Upravnog odbora kompanije. Tokom njihovog mandata dolazi do žestokog međusobnog sukoba koji su mediji pripisivali borbama rivalskih struja u Demokratskoj stranci. Vlaisavljević je izjavljivao da iz profesionalnih razloga ne može da podrži rad generalnog direktora i da je o tome obavestio vladu. Zatim da su na ključne pozicije u preduzeću postavljani ljudi samo sa srednjim obrazovanjem. Vlaisavljević je oštro kritikovao i Radovanovićeve poslovne poteze kao što su prodaja avio karata po ulicama i poštama i besplatan taksi za sve putnike. On je kritikovao i isplatu zarada bez kontrole i usvojenih kriterijuma kao i tajnost zarada. Radovanović je na račun svog oponenta uzvratio optužbama da je korumpirao novinare besplatnim ručkovima, večerama i avio kartama i da je Vlaisavljević koji je karijeru u Jatu počeo na ček in šalteru „merač kofera na Jatovim šalterima“. Epilog svega je da je na predlog Vlade Srbije Upravni odbor Jata razrešio dužnosti Sašu Vlaisavljevića i usvojio ostavku Srđana Radovanovića ( koji se za takav čin odlučio očekujući da će biti smenjen). Prema koalicionom dogovoru mesto direktora Jata pripada DS i na tu funkciju dolazi Vladimir Ognjenović dok na položaj predsednika UO biva postavljen Dušan Bajić, kadar Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Prihodi sve manji, dugovi sve veći

Zaduženost Jat ervejza uvećana je u prošloj godini jer je aktiva sa 14,54 milijarde dinara dostigla 18,75 milijardi. Pri tom, poslovni prihod u 2009. iznosio je 11,96 milijardi a u prošloj 11,55 dok je prošle godine gubitak u poslovanju gotovo utrostručen: sa 925 miliona, po završnom računu za 2010. dostigao je 2,52 milijarde, a da je pritom i broj zaposlenih smanjen sa 1.508 na 1.291. M. N. S.