Malo robe za probirljivu svetsku pijacu

Podatak da se dve trećine spoljnotrgovinskog prometa u svetu ostvaruje kroz slobodnu razmenu roba i usluga, i da beleži trend rasta, ukazuje na to koliko je taj oblik ekonomske saradnje između zemalja popularan. Sudeći prema broju sporazuma potpisanih u prethodnoj deceniji, i Srbija se uključila u proces liberalizacije trgovinskih odnosa sa svetom. Sporazumi o slobodnoj trgovini potpisani su sa Ruskom Federacijom, Belorusijom, Turskom i Kazahstanom, kao i EFTA državama (u toku su i pripreme za zaključivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom). Tu su i multilateralni sporazumi sa EU (Prelazni trgovinski Sporazum kao deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU), kao i Jedinstveni multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi – CEFTA 2006. Pozitivan pomak načinjen je i vraćanjem Srbije na listu korisnika Opšte šeme preferencijala čime je omogućen bezcarinski izvoz više od 4.650 proizvoda u SAD. Uslov za to je da je najmanje 35 odsto vrednosti robe proizvedeno u Srbiji kao i da je direktno isporučena iz Srbije. Na prvi pogled, reklo bi se, da su vrata svetskog tržišta za plasman robe iz Srbije, i to po povoljnim uslovima, širom otvorena. Ipak, sudeći prema podacima Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, „privilegije“ koje nude ovi sporazumi ne koriste se u dovoljnoj meri.

– Sve, pa i izvozni koeficijent (odnos izvoza i bruto domaćeg proizvoda) koji iznosi 25, ukazuje na to da se prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini nedovoljno koriste. Prema pokazateljima Svetskog ekonomskog foruma i izvozna struktura je katastrofalna. U prilog tome govori i podatak da se Srbija, pre tri godine, našla na 110 mestu od ukupno 142 zemlje (na prvom mesto je ona zemlja koja ima najkvalitetniju strukturu a to je Japan) a prema najnovijim pokazateljima pala je na 133 mesto. To znači da u odnosu na druge zemlje koje napreduju naša privreda stagnira, odnosno u izvozu i dalje dominiraju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, kao i crna i obojena metalurgija. Činjenica je, takođe, da je privreda Srbije nisko konkurentna, na rang listi Svetskog ekonomskog foruma nalazi se na 96. mesto, pa je imajući to u vidu nerealno očekivati neki veći uspeh na svetskom tržištu – procenjuje za Danas Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka,

Komentarišući suficit ostvaren u izvozu poljoprivredno prehrambenih proizvoda naš sagovornik ukazuje na to da cene tih proizvoda na svetskom tržištu, još od 2000. godine kontinuirano rastu i da su samo u ovoj godini povećane za oko 50 odsto. To je posledica, pre svega, rasta tražnje u Kini, Indiji, Brazilu, kao i u Rusiji gde se beleži rast BDP-a veći od sedam odsto. Takva kretanja pozitivno su se odrazila i na domaći agrarni izvoz. Kad je reč o izvozu u Evropsku uniju gde je prošle godine plasirano robe u vrednosti od oko 6,78 milijardi dolara, Kovačević konstatuje da bi rezultat mogao da bude i bolji da naši izvoznici imaju više sluha za zahteve tog tržišta, odnosno da vode više računa o standardima kvaliteta koje jedan proizvođač mora da ispuni ukoliko želi da se njegova roba nađe na toj velikoj svetskoj pijaci od oko 500 miliona potrošača.

On ne spori da je neophodna promena izvozne strukture ali ističe da se to ne može dogoditi preko noći, utoliko pre što je veliki broj izvoznika i međuvremenu ugašen. Kao primer navodi fabriku sijalica „Nikola Tesla“ u Pančevu koja je nekada izvozila u devet zemalja a prošle godine je obustavila proizvodnju. Slična je situacija i sa fabrikom „Ivo Lola Ribar“ koja je uništena kroz proces privatizacije. Problem je utoliko veći što se Srbija suočava i sa odlivom mozgova – samo su tri zemlje u goroj situaciji od nas.

U Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS slažu se s konstatacijom da Srbija mora da promeni strukturu izvozne ponude i da od, gotovo pretežnog, izvoznika sirovina postane izvoznik industrijskih proizvoda više faze prerade. „Osim toga, da bi prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini došle do izražaja potrebno je pravilno koristiti dijagonalnu kumulaciju porekla proizvoda koja Srbiji pruža mogućnost da učestvuje u izradi i plasmanu proizvoda viših faza prerade, na bazi regionalne kooperacije. Taj princip Srbija može da koristi u primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i bilateralnog sporazuma sa Turskom, ali i sporazuma CEFTA 2006, sa zemljama članicama EFTE. Dijagonalna kumulacija podrazumeva učešće najmanje tri ugovorne strane, i korišćenje sirovina i poluproizvoda iz različitih zemalja pri čemu se te sirovine tretiraju kao domaća komponenta“, objašnjavaju u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom i dodaju da se izvozna ponuda Srbije uglavnom uklapa u uvoznu tražnju zemalja sa kojima su potpisani sporazumima o slobodnoj trgovini.

Najvažniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU, gde je prošle godine plasirano robe u vrednosti od oko 6,78 milijardi dolara, što predstavlja 57,6 odsto ukupnog izvoza. Istovremeno, uvoz iz EU premašio je 11,2 milijarde dolara (55,6 odsto ukupnog uvoza), tako da je deficit premašio četiri milijarde dolara. Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma – na to tržište plasirano je robe u vrednosti od oko 3,24 milijarde dolara. Zahvaljujući izvozu uglavnom poljoprivrednih proizvoda, kao i gvožđa i čelika u toj razmeni beležimo suficit. U ukupnom izvozu Srbije izvoz u zemlje CEFTA sporazuma učestvovao je sa 27,4 odsto, dok 8,6 odsto ukupnog uvoza vodi poreklo iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma.

Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, najveći problemi koji prate primenu nekih sporazuma o slobodnoj trgovini odnose na necarinske barijere kojih najviše ima u razmeni sa regionom CEFTA. Reč je o komplikovanim procedurama na graničnim prelazima, nedostatku međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela i ovlašćenih laboratorija i institucija. Izvoznici ukazuju i na neusklađenost domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima a protok robe otežava i neadekvatna saobraćajna i druga infrastruktura. Sporazuma o slobodnoj trgovini trebalo bi da unapred ekonomsku saradnju između zemalja potpisnica, s obzirom na to da eliminišu, barem bi tako trebalo da bude, ograničenja u trgovini robom. Pored liberalizacije trgovine, prednosti ovakvih sporazuma ogledaju se i u liberalizaciji tržišta javnih nabavki, zaštiti intelektualne svojine, a očekuju se i pozitivni efekti na konkurenciju kao i na priliv investicija i zajednička ulaganja. Ali, ovo je, s obzirom na to u kakvim uslovima posluje srpska privreda i pre svega na njene izvozne performanse, ipak samo spisak lepih želja. I prilično daleka perspektiva.

Precenjeni dinar guši izvoznike

– Jedan od osnovnih uzroka visokog spoljnotrgovinskog deficita Srbije jeste precenjena vrednost dinara zbog čega je sva uvozna roba postala cenovno konkurentna, dok je izvoz destimulisan. Zbog pogrešne politike valutnog kursa mnogo, nekada velikih, izvoznika nestalo je sa scene, dok većina onih koji su preživeli izvoze uz ogromne gubitke. Ilustracije radi, EU je omogućila proizvođačima iz Srbije izvoz „bebi bifa“ po veoma povoljnim uslovima i odobrila kvotu od oko 9.000 tona. Uprkos tome, godišnje se izveze tek nešto više od 1.000 tona jer se proizvođačima, zbog nepovoljnog kursa dinara, ne isplati da ulaze u taj posao. Uveren sam i da je osnovni problem malinara – precenjena vrednost domaće valute. Prema obračunu NBS dinar je krajem septembra 2008, realno bio 110 odsto na višem nivou nego 2000. i samo je rublja beležila veću apresijaciju – tvrdi Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka.