Ovo je kompromis između Vlade Srbije, odnosno resornog ministarstva, i zahteva poljoprivrednika, a odluka da se odobri 6.000 dinara po hektaru plus 6.000 uz prikazivanje računa, svakako je bolje rešenje od najavljivanih samo 6.000 dinara.
Posebno je dobro što su povećani podsticaji namenjeni stočarskoj proizvodnji, s obzirom na to da je stanje stočnog fonda veoma zabrinjavajuće. Ta opaska se naročito odnosi na govedarstvo, imajući u vidu poražavajući podatak da je samo u proteklih deset godina broj tovnih grla smanjen za milion. Nije, međutim, dobro što je u prethodnih dvanaest godina često menjan sistem subvencija jer to znači da nema nikakvih garancija za uspostavljanje stabilne agrarne politike. Nestabilni uslovi i te kako otežavaju funkcionisanje poljoprivrednih proizvođača koji ne mogu na duži rok da planiraju proizvodnju, niti da se zadužuju kod banaka. Zbog toga je veoma važno da se utvrdi sistem subvencija koji se neće menjati bar pet godina – komentariše za Danas Milan Prostran, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Podsećajući da je obim subvencija deset puta manji nego u Evropskoj uniji, naš sagovornik naglašava da će srpski poljoprivrednici teško moći da konkurišu farmerima u Evropi, „sa kojima ćemo, po svemu sudeći, morati da sarađujemo“. Prostran tvrdi da je podizanje nivoa konkurentnosti jedan od prioriteta agrarne politike, u protivnom postaćemo samo resurs za sirovine ili za otimanje plodnog zemljišta. „Nacrt strategije razvoja poljoprivrede jeste lepo upakovan dokument, urađen po metodologiji Svetske banke, ali ja tu ne vidim osnov za neke pragmatične poteze koji bi, recimo, značili stvaranje uslova za povoljnije kredite sa kamatom nižom od tri odsto, a kad je reč o dugoročnim pozajmicama, one bi trebalo da budu skuplje od 0,5 odsto“, zaključuje Prostran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
