Mnogo pitanja, nigde odgovora

Za novu transfuziju, koja bi jedina mogla da odloži njen krah i bar trenutno stabilizuje finansije, potrebno je oko deset miliona evra, ali još nije izvesno da će novac biti pronađen. Jedino što jeste sigurno, to je da Fond za razvoj Srbije, institucija koja je sa 33 odsto vlasništva najveći pojedinačni akcionar Tesle, ne namerava da dalje odvaja novac za ovaj poduhvat, kako je u odgovorima Danasu potvrdila direktorka Fonda Slađana Backović.

Tesla banka nastala je 2009. kao politički projekat sa namerom da se preko nje finansira povratak izbeglica u Hrvatsku, odnosno da se „poboljšaju finansijski preduslovi za unapređenje privređivanja i povećanje zaposlenosti“ Srba u Hrvatskoj, kako se navodi u dokumentima Fonda za razvoj Vojvodine. Međutim, umesto da posluje pozitivno i po komercijalnim principima, banka od samog starta gomila gubitke, a onda ih, kako pokazuju odluke rukovodećih organa banke i revizorski izveštaj, pokriva na teret kapitala, odnosno na teret srpskih poreskih obveznika koji su taj kapital obezbedili.

Pokrajinski fond je u junu 2010. odvojio 1,5 miliona evra, odnosno 160,9 miliona dinara kao osnivački ulog za Tesla banku, a ta banka je kasnije više puta dokapitalizovana kako bi se obezbedio njen opstanak. Sa koliko novca je vojvođanski Fond učestvovao u tim dokapitalizacijama, nije objavljeno.

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio je kako vojvođanski fond sada ima 29 odsto udela u Tesli, mada je ranije zvanično objavljeno da je 2011. Fond imao udeo od čak 76 odsto kapitala. Interesantno je i to da osim dva razvojna fonda, udeo u Tesli ima i industrija mesa Matijević i drugi privrednici koji su od početka uključeni u projekat.

Komentare u vezi aktuelne situacije u Tesla banci, kako se pokazalo, teško je dobiti. Predstavnica vojvođanskog fonda u Nadzornom odboru banke je Biljana Jovanović, ali od nje nije bilo moguće dobiti izjavu pošto je – u pritvoru. Ona, naime, osim što je u Tesla banci obavlja i funkciju direktora Garancijskog fonda Vojvodine, a bila je i na čelu Razvojne banke Vojvodine, i upravo je zbog onoga što je, prema policijskim navodima, činila na toj poslednjoj funkciji i uhapšena prošlog meseca.

Predstavnik republičkog razvojnog fonda je Zoran Pavlović, ali nam je i on kratko poručio da nema komentar i uputio nas da se pismeno obratimo Nadzornom odboru Tesla banke.

Direktorka Fonda za razvoj Vojvodine Snežana Rebac odgovore nam je obećala za danas, dok je na postavljena pitanja juče odgovorila jedino direktorka Fonda za razvoj Srbije Slađana Backović.

Prema njenim rečima, Fond je „postupajući po Zaključku Vlade Srbije i odluci UO Fonda za razvoj Srbije učestvovao u dokapitalizaciji Tesla štedne banke iz Zagreba od 150 miliona dinara ili 1,46 miliona evra“.

– Prema poslednjem izveštaju Tesla štedne banke na dan 31. 12. 2011. godine, udeo Fonda za razvoj Republike Srbije iznosi 33,02 odsto. Fond nije učestvovao u daljim dokapitalizacijama Tesla banke, niti je učešće Fonda u budućoj dokapitalizaciji planirano – kaže Backovićeva, koja tvrdi da po osnovu dokapitalizacije Tesla banke ovaj Fond nije imao gubitaka.

Međutim, ostaje činjenica da je Tesla banka svoje gubitke pokrivala upravo kapitalom svojih vlasnika, a da u međuvremenu nije ostvarila nikakav profit kojim bi to naknadno nadoknadila.

Na kraju, upitana za razloge zbog kojih su uložili novac u Tesla banku, Backovićeva kaže da su to učinili, „postupajući po Zaključku Vlade Srbije od 23. juna 2011. godine“.

Neobično

Neobična je i uloga pokrajinskih vlasti u osnivanju i rukovođenju Tesla bankom, budući da je AP Vojvodina od početka imala glavnu ulogu u čitavom poslu. Prema osnivačkom aktu Fonda za razvoj Vojvodine, ta institucija može da osniva finansijske institucije „na ekonomskim principima“, ali pošto je banka od samog početka rada pa nadalje čist gubitaš, a kao cilj njenog formiranja se ne navode nikakvi komercijalni, već politički motivi, postavlja se i pitanje zakonitosti takvog raspolaganja novcem Vojvođana.