Mrkonjić: Red može da se uvede i bez crno-belih listi

Kompanije koje žele da se nađu na beloj listi, prema rečima Mihajlovićeve, moraće, između ostalog, da imaju zaposlene radnike, jer nije dovoljno da je firma registrovana u APR-u. Ako nema zaposlenih, teško će moći da učestvuje u ugovornom odnosu tamo gde je investitor država. Mora, takođe, da plaća obaveze prema državi, da se drži rokova, te da ispunjava standarde o bezbednosti.

„To ne znači da će kompanije koje se nađu na crnoj listi tu ostati večno. Ukoliko počnu da ispunjavaju obaveze, moći će da promene svoj status“, rekla je Mihajlovićeva i dodala da Konvencija 94 treba da poboljša kvalitet projekta, bezbednost na radu i da bude osnova za uvođenje reda u putarskim firmama jer je primećeno da projekti često kasne „i da se pored cvrkuta ptica, vidi da radnici nisu plaćeni“.

Obrazlažući predlog zakona u parlamentu, Mihajlovićeva je istakla da se potreba za ovom konvencijom javila mnogo ranije, o čemu svedoči i dopis Samostalnog sindikata putara još 2006. godine, a sve u cilju da se konačno napravi jedan red i uvede sistem u ono što se zove rad putarskih firmi. Prema njenim rečima, Konvencija treba da pomogne kod onih ugovora gde je najmanje jedna ugovorna strana država, lokalna samouprava odnosno javni organ i obavezuje sve one koji je budu prihvatili da ispunjavaju obaveze prema zaposlenima.

Janko Veselinović, poslanik NDS, međutim, smatra da je malo neobično da Konvencija stara 66 godina u skupštinsku proceduru ulazi po hitnom postupku. „Čemu ova konvencija? Možda da dodatno doprinosi broju zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku. Šta će u putarskoj privredi po ovoj konvenciji biti urađeno – da li će država da izmiri dugovanja prema putarima, da li će putarska preduzeća plaćati zaposlene, da li će sprečiti rad na crno i obezbediti zaštitnu opremu? Sve te obaveze već postoje, a ne ispunjavaju se“, rekao je Veselinović, dodajući da ministarka to i sama zna jer je obilazila ta preduzeća što sa zemlje, što iz vazduha.

Aleksandar Čotrić, poslanik SPO-a, napominje da je od 26 putarskih firmi, koje zapošljavaju 15.000 radnika, većina u blokadi, a glavni razlog za to su dugovi državne i lokalne samouprave za ranije izvedene radove. „Dug države se procenjuje na oko milijardu evra. Problem je što mali broj naših firmi može da dobije bankarske garancije za izvođenje krupnijih radova. Tako na Koridoru 11 samo dve naše firme su uspele da dobiju bankarske garancije“, rekao je Čotrić.

Predsednik resornog skupštinskog odbora za saobraćaj Milutin Mrkonjić smatra da je loše praviti liste putarskih preduzeća. „Red može da se zavede i bez crno- belih listi. U toj privrednoj grani zbog dugovanja države napravljen je haos i tim preduzećima sada je potrebna pomoć“, rekao je Mrkonjić.

Đurišić: Kakva je budućnost Fijata?

Poslanik Nove demokratske stranke Marko Đurišić upitao je juče ministra privrede i premijera kakva je budućnost fabrike Fijat automobili Srbija iz Kragujevca. On je podsetio da je u septembru izdato saopštenje te kompanije u kome se navodi da fabrika neće raditi 11 dana i da će radnici primiti manje zarade. Njega je interesovalo da li se planira otpuštanje radnika i smanjenje proizvodnje u toj fabrici. „Da li ova nesposobna vlada može da sačuva ono što su drugi uradili, ili će nastaviti s praznim obećanjima i samohvalisanjem bez rezultata i najavom reformi koja će umanjiti primanja penzionera i građana“, pitao je Đurišić. On je juče u delu sednice parlamenta posvećene poslaničkim pitanjima dobio odgovor samo od svog kolege naprednjaka Dragana Šormaza, koji je naveo da vlada ne može da reguliše svetsku automobilsku industriju i stanje na tržištu u toj grani, niti da razmišlja da subvencioniše nekog.