Na jesen opet problemi sa mlekom

Srbija nije uspela da izvuče pouke iz državne politike drugih zemalja prema stočarstvu, a sve podsticaje usmerila je prema domaćinstvima koja se ne stimulišu da udružuju proizvodnju i tako smanje troškove, osavremene proces i uvećaju kvalitet. Kod nas više od 60 odsto farmera ima jednu kravu, prosečna proizvodnja je 2,5 litara po grlu, dok je prosek u EU oko sedam litara. Samo 30 odsto velikih proizvođača proizvodi mleko ekstra kvaliteta, koje se u Evropi jedino i prerađuje, a ne postoji ni nacionalna laboratorija, koja je uslov i za mnoge druge poslove u toj grani. Posledica je uvoz mleka. Istina je da se sada nestašica ne oseća, ali to nije zato što je povećana proizvodnja, nego je pala tražnja i na jesen ćemo opet biti u problemu“, kaže Ljubiša Jovanović, vlasnik jedne od najvećih evropskih farmi mlečnih krava BD Agro iz Dobanovaca.

On tvrdi da će proizvodnja mleka biti sve isplativija, jer narastanje srednje klase u Kini generiše dobar deo tražnje, a sa druge strane veliki deo sirovina koje su se koristile za prehranu stoke, sada se usmerava u proizvodnju biogoriva. To su dva globalna razloga zbog kojih će tražnja za mlekom i mesom rasti, ali Jovanović sumnja da Srbija može brzo da odgovori na taj izazov.

Jovanović tvrdi da je u prethodne dve godine politikom podsticaja poljoprivrede izvršena takva destrukcija grane da se to teško može popraviti. Subvencije su dobila samo registrovana domaćinstva, dok su pravna lica sa masovnom proizvodnjom, koja jedino garantuju stabilnost tržišta, ostala bez državnih podsticaja.

Sistem subvencija na kojima počiva ta grana i u Evropskoj uniji i u zemljama u okruženju, kod nas je sveden na simbolične iznose, a sredstva iz agrarnog budžeta u prošloj godini, na primer, od ukupno 450.000 registrovanih moglo je da koristi svega oko 170.000 poljoprivrednika, koji raspolažu sa oko 15 odsto ukupnih obradivih površina. Više nego skroman obuhvat ne obezbeđuje stabilnu proizvodnju, a tome bi trebalo dodati i činjenicu da je svako planiranje obesmišljeno, jer niko ne garantuje da će kultura, koja je prošle godine subvencionisana, dobiti podršku i ove sezone. Zbog toga ne postoji kontinuitet proizvodnje, pa iako se domaći zvaničnici često pozivaju na dobre izvozne rezultate, činjenice su malo drugačije. Tačno je da je u prošloj godini poljoprivreda zabeležila rast izvoza, ali on je uzrokovan ne većim obimom robe, nego povoljnim kursom i višim cenama na svetskom tržištu, pre svega pšenice. O tankim kapacitetima govori i podatak da je od 7.000 tona odobrene kvote za izvoz mesa Evropsku uniju, ispunjeno tek nešto više od hiljadu.

Evropski koncept koji je Evropa napustila

„Da možemo, iskoristili bismo ovu veliku tražnju na globalnom tržištu. Ali Srbija nema šta da proda, jer ništa nije ni proizvela. Kod nas su se držali koncepta koji se zasnivao na malim gazdinstvima uz tvrdnju da je to evropska agrarna politika. Međutim, Evropa nije imala takav minimalistički koncept, a uz to sada menja kurs i ide na ukrupnjavanje kapaciteta. Za to vreme, mi smo napravili jedan eksperiment, ostavili smo proizvođače bez podrške usred ekonomske krize, krajem 2008. i početkom 2009.godine. Tada je tržišna cena pala za 20 odsto, dinar je u mesec dana oslabio za 35 odsto, a svi imputi su otišli gore za 40 odsto. U poslednje dve godine, u agrarni budžet usmereno je, umesto ranijih šest, dva odsto iz državne kase. Primera radi, za razvoj mlečnog govedarstva 2006. godine potrošeno je 3,45 milijarde dinara, kada je kurs bio 46 odsto jači nego sada, a prošle godine ni 400 miliona dinara“, tvrdi Jovanović i dodaje da u takvoj situaciji nema mađioničara koji će umeti da organizuje proizvodnju niti je moguće privući investicije u tu granu.