Naftna polja su nezakonito prodata

 Naime, prema rečima advokata Slobodana Beljanskog, teško je utvrditi kakve bi bile pravne posledice, jer, istina je da se u nekim situacijama može tražiti poništaj ugovora, ali je to znatno teže učiniti kada je reč o međunarodnom poslu. Za Beljanskog je mnogo zanimljivije pitanje zbog čega je policija formirala radnu grupu koja bi trebalo da utvrdi da li postoji krivična odgovornost.

– Takva inicijativa trebalo bi da potekne od tužilaštva, a da ono potom da zadatak policiji da rasvetli okolnosti pod kojima je prodaja izvršena. Do toga, međutim, nije došlo – ukazuje Beljanski.

Sumnju u zakonitost ugovora o prodaji NIS-a imao je svojevremeno i Savet za borbu protiv korupcije, koji je Vladi tada prosledio upozorenje da prirodna bogatstva ne smeju da budu predmet privatizacije.

– Zaprepastilo me je to što su ugovorom o prodaji NIS-a bila obuhvaćena i naftna polja, prirodno bogatstvo koje se po našim zakonima, pre svega po Zakonu o privatizaciji, ne sme prodati. Savet je napisao izveštaj Vladi u kome kaže da se obligacionim ugovorom ne može raspolagati prirodnim bogatstvima, ali čak ni povratnu informaciju nismo dobili – kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić i dodaje da je sporno i to što je ograničena čak i naknada za eksploataciju naftnih izvora.

Da postoje problemi u ugovoru sa ruskom stranom svedoči i to što je prilikom nedavne posete Moskvi premijer Aleksandar Vučić, prema sopstvenoj izjavi, sa Putinom razgovarao i o delovima ugovora o prodaji NIS-a, ali detalje o tome nije naveo.

U javnosti se u vreme prodaje osporavala i cena za 51 odsto akcija, koja je, tvrdili su mnogi, daleko ispod procenjene vrednosti cele kompanije, koja se kretala oko dve milijarde evra. Zvaničnici su tada ukazivali da se to „kompenzuje“ time što se kupac, ruski državni Gaspromnjeft, obavezao na ulaganje od preko pola milijarde evra, što je i realizovano.

Podsetimo, NIS je privatizovan u decembru 2008. godine, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme Koštuničine vlade. Prodaju su ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, a garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin. Detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio je pregovarački tim koji je imenovala Vlada, na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, a član i Dušan Bajatović. Upravo dva poslednja učesnika u tom poslu najčešće se u medijima pominju kao „mete“ radne grupe koju je formirala policija i kao prvi koji će o tom pitanju biti saslušani.

Stefanović, koji je sada na funkciji potpredsednika Demokratske stranke, juče je u izjavi za agenciju Beta odbacio optužbe da je ugovor o prodaji NIS-a štetan po Srbiju i ocenio da je ta priča pokrenuta samo kako bi se „sakrili tajni ugovori“ sadašnje vlasti s kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i „drugih ugovora koje potpisuje Vlada koju predvodi SNS“.

– Ugovor je ratifikovan i u Skupštini Srbije. Za njega su glasali i tadašnji radikali koje je predvodio Tomislav Nikolić. I to oni dobro znaju, ali sada pokreću to pitanje kako bi sakrili svoje tajne ugovore koji su zaista tajni za razliku od onih koje smo mi postizali – rekao je Stefanović.

On je ocenio da je formiranje specijalnog tima „suštinski zloupotreba policije“, ali je potvrdio da će se odazvati ako ga pozovu, „jer mu je cilj da se utvrdi istina“. „Međutim, ako hoće punu istragu, što ne pozovu i vrh Ruske Federacije i direktore Gasproma“, naveo je Stefanović i dodao da je njegov zadatak bio samo da operacionalizuje stvari dogovorene krovnim energetskim sporazumom dve strane. „Mi smo se trudili da zaštitimo prava zaposlenih i ubacimo socijalnu komponentu u ugovor, kao i da oročimo stvari vezane za (gasovod) Južni tok i modernizaciju rafinerije“, rekao je Stefanović i dodao da se ruska strana stalno pozivala na krovni sporazum i nije želela ni da raspravlja o pitanjima kakva je, na primer, bila rudna renta.

Transparentnost: Ispitati sve uključene u energetski sporazum

Beograd – Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da bi ispitivanje privatizacije NIS-a trebalo da obuhvati sve koji su pregovarali i zaključili energetski sporazum s Rusijom. Iz vesti da Ministarstvo unutrašnjih poslova formira specijalni istražni tim za ispitivanje privatizacije NIS-a, nije u potpunosti jasno šta će biti predmet ispitivanja, navodi se u saopštenju. Ističe se da je ugovor o privatizaciji NIS-a zaključen na osnovu „naftno-gasnog sporazuma“ između Srbije i Rusije koji je ratifikovan glasovima velike većine poslanika.

Već u samom tom sporazumu je dogovorena većina detalja koji su označeni kao sporni i potencijalno štetni kao što su cena koja će biti plaćena za NIS, zadržavanje privilegovanog tretmana za poreze i rudnu rentu, odsustvo garancija u slučaju kašnjenja s realizacijom gasovoda Južni tok, navodi Transparentnost Srbija. „Samim tim, logično bi bilo da ispitivanje obuhvati pregovarače ne samo konkretnog ugovora već i tog međudržavnog sporazuma, ali i sve one koji su nakon toga učestvovali u njegovom zaključivanju, a to su nekadašnji ministri i narodni poslanici“, navela je Transparentnost.

Ta nevladina organizacija navela je da se na osnovu prethodnih iskustava može pretpostaviti da bi utvrđivanje bilo čije krivične odgovornosti bilo veoma teško, osim ako postoje dokazi o podmićivanju.

„Pravna forma je zadovoljena time što su ovi aranžmani zaključeni kroz ‘međudržavni sporazum’ koji je ratifikovala Skupština i koji je po snazi iznad svih domaćih zakona koji su pritom prekršeni (na primer o privatizaciji), a Ustavni sud nije prihvatio svojevremenu inicijativu Liberalno-demokratske partije za ispitivanje ustavnosti tog sporazuma“, podseća Transparentnost Srbija. Navodi se i da bi predmet istrage moglo da bude pregovaranje o jednom ugovoru zaključenom pre više od pola decenije, a nema nikakve spremnosti da se danas promeni ono što je uzrokovalo eventualne zloupotrebe pregovarača sa ruskom stranom, odnosno odsustvo obaveze da se detaljno obrazloži odstupanje od primene domaćih propisa.

„Uključivanje takvih mera smo predložili prilikom usvajanja antikorupcijske strategije, ali je predlog odbijen bez obrazloženja. Naprotiv, kod najnovijih slučajeva ugovora koji se realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma, nije obezbeđena ni elementarna javnost podataka“, navela je Transparentnost Srbija. Beta