Gospođa Angela Merkel može da se socijaldemokratizuje koliko želi, mi u tome nećemo učestvovati, poručili su nemački liberali, koalicioni partneri vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) pošto je njeno rukovodstvo odlučilo da kroz nadležne stranačke organe i nemački parlament progura odredbe o obaveznom utvrđivanju minimalne plate. Kako sada izgleda, za ovu ideju je obezbeđena većina u Bundestagu.
Zadovoljna što je pobedila otpore u svojoj stranci, kancelarka Merkel je juče rekla da se neće raditi o opštoj, jedinstvenoj za sve važećoj minimalnoj plati nego o utvrđivanju najniže granice plata za sektore i regione gde nema tarifnih pregovora. A istina je, rekla je kancelarka Merkel, da u Nemačkoj odavno nema tarifnih pregovora za sve zaposlene. Minimalna plata dosad se u najvećoj državi Evropske unije utvrđivala samo u 10 grana.
Prema dosadašnjim dogovorima, jedna tarifna komisija bi trebalo da utvrdi minimalnu platu po branšama i regionima, vodeći računa o njihovim specifičnostima. Vicekancelar i lider sasvim oslabelih nemačkih liberala Filip Resler je podsetio, navode nemački mediji, da je „Nemačka bez opšte minimalne plate imala najbolje rezultate na planu nezaposlenosti“, šef nemačkih poslodavaca Diter Hunt ocenio je da će minimalna plata koju utvrđuje jedna komisija biti politička minimalna plata, a šef Saveza nemačkih porodičnih preduzeća Luc Gebel je precizirao da će se s obzirom na politički karakter te teme, partije pred svake izbore takmičiti ko će veću minimalnu platu da ponudi.
Mada su podatke o višedecenijskom zaostajanju sveta rada, iza sveta kapitala i naročito menadžmenta i ranije objavljivali nemački statističari, aktuelna rasprava bazirana je na nedavno objavljenoj studiji prestižnog Nemačkog instituta za privredna istraživanja. Taj institut za koji se napominje da je blizak poslodavcima, a ne sindikatima, zaključio je da su od 2000. do 2010. godine plate tako minimalno rasle, da su jedva pokrivale inflaciju. Ova slabost plata, navodi Institut, pogodila je i žene i muškarce, i one koji rade s punim radnim vremenom i one koje rade skraćeno, i jednostavan rad i akademska zanimanja, i niske i visoke platne grupe. Ko tokom tarifnih pregovora gleda samo najniže plate, neće voditi dobru politiku plata, upozorava Institut. „Velike gubitke imali su oni zaposleni koji su zbog nezaposlenosti ili odsustva radi doškolovanja, u međuvremenu ostali bez posla. Zaposleni kod kojih nije došlo do prekida radne aktivnosti, imali su rast prihoda od prosečno 12 odsto. Ali ukupno su njihovi dobici manji od gubitaka zaposlenih sa prekidima radne aktivnosti. Ako se obe grupe posmatraju zajedno – to je minus od četiri odsto“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
