Foto: Snimak ekrana / FAS Facebook„U ovom trenutku Narodna banka se bori da kontroliše inflaciju po svaku cenu i ne znam da li ikome pada na pamet neki kompromis po tom pitanju“, ocenio je Ivan Nikolić, član Saveta guvernera NBS i saradnik u Ekonomskom institutu na panelu „Ekonomija između čekića i nakovnja: Da li jedini izlaz iz inflacije vodi u recesiju?“.
On je dodao i da NBS ipak može da deluje samo na deo novčane mase u opticaju, dok dobar deo inflacije dolazi iz evrozone.
Sa inflacijom koja je u Srbiji dostigla 14 odsto, a u evrozoni 10 odsto, centralne banke našle su se u situaciji da sa zatezanjem monetarne politike i povećanjem kamatnih stopa utiču na usporavanje ekonomske aktivnosti, pa čak i guranje privreda u recesiju.
„Teško je za Evropu odrediti koliki je uticaj samo monetarne politike na privredni rast, jer tu su i drugi faktori, ali ako se oni izoluju nema sumnje da monetarna politika utiče na usporavanje.
Što se Srbije tiče prema podacima za treći kvartal vidimo da smo već u ambijentu usporavanja, a videćemo da li će to prerasti u recesiju.
Ono što je očigledno je da su centralne banke spremnije nego ranije da se suoče sa inflacijom“, ocenio je Nikolić na panelu koji je organizovala Fondacija Fridrih Ebert dodajući da je za EU blaga recesija na prelazu u narednu godinu već izvesan.
Rast ključnih kamatnih stopa znači i rast kamatnih stopa na kredite, ali i zaoštravanje drugih uslova kreditiranja.
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ističe da banke počinju da traže veće obezbeđenje prilikom odobravanja kredita, skraćuju se rokovi, a poskupljenje izvora kapitala znači i veće kamatne stope na kredite. Do sada ove godine smo imali dvocifren rast kreditne aktivnosti, ali očekujem usporavanje“, ocenio je Petrović.
On takođe ističe da se kod malih i mikro preduzeća vidi povećanje broja firmi u blokadi i da je to jedini indikator problema.
„Portfoliji banaka će verovatno biti nešto pogoršani, ali ne vidim da će to uticati ni na performanse banaka niti na stabilnost finansijskog sistema.
Banke već rezervišu sredstva za potencijalne problematične kredite, a i u mnogo su boljem stanju nego ranije“, istakao je Petrović dodajući da analitičari banke ocenjuju da će se rast kamatnih stopa centralnih banaka zaustaviti do kraja prvog kvartala 2023. godine.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ipak je skrenuo pažnju da bi rast kamatnih stopa mogao brzo biti završen ukoliko fiskalna podrži monetarnu politiku.
„U suprotnom, ako fiskalna politika ne bude restriktivna, produžiće se inflacija. Takođe, tu su i faktori na strani ponude, rat u Ukrajini i poremećaji u lancima snabdevanja.
Ako se oni zadrže moraće i centralne banke duže da reaguju. U svakom slučaju, i kada se prekine sa rastom, kamatne stope će ostati na visokom nivou duže vreme. Period niskih kamata je gotov i mada on jeste pogodovao dužnicima, pogodio je one koji štede. Štediše kod nas su zbog njih izgubile po 12-13 odsto“, poručio je on.
Rast kamatnih stopa ne pogađa samo privredu i građane već i države. Nas će pogoditi u meri u kojoj naredne godine država bude morala da se zaduži da bi refinansirala dospele kredite i još za tekući budžetski deficit.
„Fiskalni savet je zaključio da će država naredne godine morati da se zaduži oko četiri, pet milijardi evra, i mi jesmo uzeli kredit kod UAE i pregovara se sa MMF, ali će značajan deo duga da morati da se uzme po visokim kamatama. Bilo bi dobro da značajno smanjimo deficit sledeće godine, a on će ove godine iznositi oko 4,5 odsto BDP-a, pošto će deo gubitaka javnih preduzeća morati da se prebace u budžet“, napomenuo je Arsić.
Prema Nikolićevim rečima sasvim sigurno će projekcija privrednog rasta za ovu godinu biti revidirana naniže.
„NBS je projektovala između 3,5 i 4,5 odsto, a kako sada stvari stoje verovatno je da će biti bliže ili čak ispod tri odsto. Teško je čak i sad u novembru reći koliki će biti rast u ovoj godini zbog neizvesnosti. Ali definitivno će biti niži rast i zbog usporavanja u evrozoni“, ocenio je Nikolić.
Prema njegovim rečima nema dileme da je od fiskalne konsolidacije štedljiva fiskalna politika jedan od stubova ekonomske politike.
„U našem slučaju devizni kurs je ključno sidro stabilnosti. A mi smo u ovoj godini neto kupili 100 milona evra na deviznom tržištu, što pokazuje da nije bilo veštačkog održavanja kursa i da naša ekonomija ima dozu stabilnosti“, poručio je on.
I Zoran Petrović se složio da je čvrst kurs dinara prema evru u ovom trenutku kada vlada neizvesnost dobra stvar.
„Mi ne vidimo nikakav problem sa kursom u narednih godinu dana. Mada deficit tekućeg računa se otvorio i procenjujemo da će do kraja godine biti na devet do deset odsto BDP-a.
Ranije se deficit pokrivao iz SDI, a sada videćemo kako će biti. Tu će geopolitika igrati veliku ulogu“, napomenuo je Petrović.
On je istakao da je EU naš najveći trgovinski partner i najveći izvor SDI.
„Srbija ima nekih prednosti. Vidimo na delu „near shoring“ i značajan broj investitora koji se interesuje da otvori račune u Srbiji. Do daje dozu optimizma. U razgovoru sa nekoliko investitora oni po prvi put postavljaju pitanja u vezi geopolitike. Ne znam koliko će to uticati na donošenje odluka, ali to ističu u prvi plan. I to ne samo oni koji dolaze da investiraju, nego i oni koji su već tu“, upozorio je Petrović.
Ipak, inflacija dok je umerena može da ima i blagotvorne efekte, posebno za budžet. Nikolić ističe da su sve evropske zemlje popravile deficite, i smanjile javni dug zbog tog inflatornog poreza.
I kod nas su prihodi nominalno izdašniji, dok recimo plate u javnom sektoru imaju dvocifren realni pad.
„To je više nego što bi neki ministar finansija mogao da uradi u vreme kada nema inflacije“, primetio je on.
S druge strane, Arsić upozorava da je tek u početku takvo dejstvo inflacije, dok već u srednjem roku počinju da se javljaju zahtevi za češćim usklađivanjem plata i penzija sa inflacijom što ond amože da dovede do spirale cena i plata.
Ipak, prema oceni Petrovića male su šanse za tako nešto, a tome će doprineti i aranžman sa MMF-om o kom se trenutno pregovara.
„Ne vidim da su ljudi odgovorni za fiskalnu politiku relaksirani, jer ne bi zvali MMF, što mislim da je odgovorno“, ocenio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
