Loše stanje u medijima i težak položaj novinara u Srbiji sve više se produbljuju, a izlazak iz krize još nije ni na vidiku. Naprotiv, kažu „sve je gore“. Prema rečima predstavnika novinarskih udruženja, i u ovoj godini očekuje se teška ekonomska situacija, nova otpuštanja novinara i gašenja glasila, mali prihodi od oglašavanja, niska i neredovna primanja, kao i nastavak političkih i ekonomskih pritisaka na slobodu javne reči. Najveći problem u medijima, ipak, jeste nepostojanje sindikalnog organizovanja, koje bi možda moglo da ponudi određena rešenja za izlazak iz takve situacije.
Zaista, očekivanja medijske javnosti su se već tokom prva dva meseca 2011. pokazala realnim. U najvećim medijima u Srbiji u toku su otpuštanja velikog broja novinara i drugih zaposlenih, a prema nezvaničnim informacijama, očekuje se da će ukupno bez posla ostati oko 400 medijskih radnika. S obzirom na to da je reč uglavnom o privatnim glasilima, nesporno je da zbog teške situacije imaju prava da otpuštaju zaposlene, ali problem je u načinu na koji to čine. U pojedinim medijima daju se otkazi sa „mekim“ obrazloženjima, dok se u drugima nude „izmišljena“ radna mesta pomoćnika novinara ili foto-reportera i to za prepolovljene plate.
Poslednjih nekoliko godina, inače, veliki broj novinara ostao je bez posla, ali precizni podaci o tome ne postoje. Procenjuje se, ipak, da je to negde između 2.000 i 4.000 medijskih radnika. A u narednom periodu, kažu, očekuje se nastavak tog trenda. Ovako teška situacija, međutim, odražava se i na kvalitet sadržaja, profesionalnost u radu novinara, a samim tim i javnost je „osuđena“ na manji kvalitet izveštavanja. Najavljena medijska strategija, čije je predstavljanje odlagano već nekoliko puta, predstavlja zasad jedinu nadu za neki „spas“.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže za Forum da je za poslednje dve godine otpušteno oko 2.000 medijskih radnika, a da se i dalje nastavljaju samovolja poslodavaca i otkazi bez pravih razloga i obrazloženja. Kako kaže, u Srbiji još ne postoji kolektivni ugovor u medijima i nijedna vlast od 2000. nije stvorila ambijent za socijalni dijalog.
– Postavlja se pitanje zašto danas, kada gotovo svi štrajkuju jedino zaposleni u medijima to ne čine. Postoji samo šačica koja lepo živi i šalje velike poruke o slobodi medija, dok većina ne prima plate mesecima. Srednje klase među novinarima više nema, napominje Čabarkapa. Ona dodaje da su novinari u ovom trenutku u strahu od gubitka posla, jer su svesni da ako jednom dobiju otkaz „da više neće moći da se ponovo zaposle kao novinari“. Prema njenim rečima, ovo će biti i jedna od tema na skupštini Evropske federacije novinara koja će se održati u junu u Beogradu.
Rajko Simić, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije, takođe ističe za Forum da je jedan od glavnih problema u ovoj oblasti nepostojanje kolektivnog ugovora, kao i sindikalnog organizovanja zaposlenih. Prema njegovim rečima, ovaj sindikat je pripremio granski kolektivni ugovor, koji je naišao na otpor medijskih preduzeća, jer tamo praktično i ne postoje sindikalne organizacije koje su ovlašćene da taj ugovor potpišu.
– Vlasnici medija teško dozvoljavaju funkcionisanje i organizovanje sindikata unutar medija. Čini se da žele da se zadrže samo na ugovoru o radu, koji poslodavcima daju pravo da otpuštaju i odlučuju kako će i koliko da plaćaju svoje zaposlene, navodi Simić i ističe da je od početka privatizacije oko 4.000 medijskih radnika ostalo bez posla, a da je više od 100 glasila ugašeno. Ocenjuje da je privatizacija posebno uništila informisanje na lokalu, kao i da je više od 40 odsto privatizacije lokalnih medija poništeno.
Urednik Bečejskog mozaika i član Saveta za štampu Vladan Filipčev objašnjava da je „globalna kriza vidljivija na lokalnom nivou“, jer tu redakcije nisu u mogućnosti da ispune finansijske i profesionalne potrebe zaposlenih. On navodi da su plate lokalnih novinara na nivou minimalaca, kao i da se zbog toga smanjuje i kvalitet sadržaja.
Jedan od glavnih uzroka krize u medijima svakako je i pad prihoda od oglašavanja u 2009. koji je iznosio čak 22 odsto, pa su samim tim smanjena i finansijska sredstva medija. Međutim, prošle godine zabeležen je rast od skoro devet odsto u oglašavanju, što, prema mišljenju stručnjaka, još nije dovoljan pokazatelj za izlazak iz krize.
Više od 15 miliona za pomoć
O lošem socijalno-ekonomskom položaju novinara u Srbiji svedoči i podatak da veliki broj novinara koristi finansijsku pomoć, koju omogućavaju udruženja. Prema podacima NUNS-a, fond ovog udruženja podelio je ukupno 97 pomoći u vrednosti od skoro 2,9 miliona dinara, od čega je 85 donacija u vrednosti od 2,3 miliona dinara, a 12 je beskamatnih pozajmica u vrednosti od više od pola miliona. S druge strane, UNS je samo tokom prošle godine dodelilo pomoć novinarima u ukupnoj vrednosti od 12,5 miliona dinara, a reč je o beskamatnim i bespovratnim pozajmicama za više od 700 članova. Brojevi žiro računa ova dva udruženja za uplatu donacija namenjenih pomoći novinarima su – za NUNS: 160-322767-29, a za UNS 265-1100310002034-58.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
