Nudimo pomoć za razvoj malih i srednjih preduzeća

Rezultat je bio veća stopa rasta BDP-a i prodor britanskih firmi na nova tržišta.

– Mi ovde želimo nešto slično da napravimo. Već smo imali neke akcije, radili smo sa regionalnim privrednim komorama i savetovali privrednike kako da savladaju carinske procedure, na koji način mogu najlakše da uvezu ili izvezu u neku zemlju. Objašnjavali smo ako nešto treba da urade, šta je to i na koji način, kako bi roba mogla da bude prihvaćena na tržištima, na primer Rusije, drugih delova Evrope ili kako da otvore neverovatne mogućnosti onlajn trgovine. Radili smo to sa Upravom carine, održali smo sijaset okruglih stolova, najviše za privrednike koji žele da izvoze u Rusiju – kaže za Danas Darko Babić, direktor DHL-a Srbija.

On objašnjava da iako postoji sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom, uopšte nije jednostavno iskoristiti ga i obezbediti da neki inovativni ili agrarni proizvod stigne do ruskih kupaca. Izvoznik bi pre nego što uputi prvu pošiljku, morao da zna koje uslove mora da ispuni, da li se roba prvo sertifikuje, kada se proverava kvalitet, kakvu dokumentaciju prilaže.

– Ruska carina je prilično birokratizovana, glomazna i kada smo savetovali naše privrednike kako da savladaju te procedure, koristili smo iskustvo naših kolega iz DHL Rusija. U toj zemlji već dve godine koriste elektronske deklaracije, mi tek sada ulazimo u tu priču, a oni koji misle da je to tržište interesantno za sivu ekonomiju, informacija je da to tamo ne postoji. Dakle, isporuka robe mora da bude u skladu sa propisima. Zato je naša inicijativa o regionalnim savetovanjima pogodovala i privrednicima, ali i našem poslu, u delu koji su izvoznici mogli da koriste – objašnjava Babić.

On dodaje da je DHL u Srbiji, podstaknut tim rezultatima, sačinio projekat edukacije o čijoj realizaciji već uveliko komunicira sa Privrednom komorom, a cilj je da se u to uključe i vlada i nadležna ministarstva. Očekuju i da će strategija razvoja malih i srednjih preduzeća, koja je u izradi za period od narednih pet do šest godina, dati odgovor na pitanje šta zajednički može da se učini za podstrek tom sektoru.

– To je nekoliko sistema podrške koju možemo da pružimo, ali i pre nego što vidimo na koliko se stubova zasniva državna strategija i gde tu mi možemo da pomognemo, jasno je da je edukacija prva na listi naših mogućnosti. Mi radimo u zemljama sa najrazličitijim sistemima, imamo akumulirano ogromno znanje i informacije o važećim procedurama i želimo da ga podelimo. Pritom, ne računamo samo na to da ćemo mi dobiti najveći udeo u tim poslovima, jer vrlo otvoreno kažemo gde smo najbolji a gde bi bilo bolje da se koriste druge mogućnosti – objašnjava naš sagovornik.

On potvrđuje da je država shvatila mogućnosti sektora malih i srednjih preduzeća, a na pitanje da li domaće tržište raste, odgovara:

– Mi rastemo. Ali ne zato što preuzimamo nešto od konkurencije, jer smo prilično dominantni na tržištu. Važan je podatak da ovde egzistira 76 velikih, globalnih klijenata, koji nam donose prihod od 200, 300, 400 miliona evra godišnje. Neki od njih su već u poslovima, neko čeka dozvole ili povoljniju klimu i na nama je da tome što pre doprinesemo. Oni svi imaju informacije o tome kako je ovde, dolaze sa ozbiljnim namerama, i ne bi smelo da od administracije dobiju odgovor „morate da uvažite naše specifičnosti, radimo na tome da ih usaglasimo ali za sada je ovako…“ Naš brend bi morao da bude da smo jedna uređena zemlja u kojoj važe svetska pravila – ističe on.

Ohrabrujući rezultati

Mi smo transporteri, deo smo globalne poštanske i logističke grupe Deutsche Post DHL, a iskustvo iz poslovanja u raznim zemljama i uloga koju smo imali u programu britanske vlade, podstakli su nas da i u Srbiji učestvujemo u naporima da se pokrene rast malih i srednjih preduzeća, njihov izvoz. I ono što smo do sada uradili u delu edukacije, dalo je početne rezultate, a ukoliko bi iza projekta o kome sada razgovaramo sa Privrednom komorom Srbije stala Vlada, efekat bi bio vrlo brzo vidljiv – poručuje Darko Babić.

Pomoć

Ranije smo sa SIEPA podsticali mali biznis, podržavali smo godišnje nagrade za firme koje izbace novi proizvod. Mi smo iz godine u godinu sponzorisali tu nagradu ali nismo davali novac nego mogućnost da određenu kvotu naših usluga koriste za izvoz na novo tržište. Za male firme te olakšice značile su uštedu i do 15.000 evra godišnje, što im je u toj fazi razvoja bila izuzetna pomoć – kaže direktor DHL Srbija.