O nelagodnim temama uz kaficu i šetnju

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Verovatni cilj takvog protokola bio je da se stekne utisak kako su ministarka i predsednik opozicione i bogate opštine „zakopali ratne sekire“ nakon niza međusobnih optužbi koje je, poslednjih nekoliko meseci, razbuktala namera tog ministarstva da privatnom Poljoprivrednom kombinatu „Zlatibor“, bez naknade, ustupi 2.213 hektara državne zemlje, čemu se Stamatović oštro suprotstavio. Ipak, utisak je da sukob i dalje tinja, ali da se vešto prikriva.

– Ne prihvatam tvrdnje da Zakon o ozakonjenju štiti tajkune i kriminalce, niti ih ja štitim, niti ću to ikada raditi. Ceo život se borim protiv toga. Taj zakon će omogućiti da od 1,5 miliona nelegalno izgrađenih objekata bude ozakonjeno njih 85 odsto i to su porodične kuće i stanovi do 100 kvadrata, čiji vlasnici će biti upisani u katastar. Možda će neko od njih bolje proći nego što bi prošao, ali to je jednokratni zakon kojim hoćemo da rešimo problem koji niko nije rešio za proteklih 20 godina – rekla je ministarka.

Na pitanje Danasa da li i dalje smatra da je taj zakon „koruptivan i tajkunski“, zbog čega je od predsednika države Tomislava Nikolića zatražio da ga ne potpiše i najavio da će da zatraži ocenu ustavnost, Stamatović je rekao da „u današnje vreme morate malo da kritikujete ministre da bi oni došli u manju sredinu ili opozicionu opštinu poput Čajetine“.

– Mi smo izneli primedbe na taj zakon, kojim će pojedini investitori na Zlatiboru biti nagrađeni za nelegalnu izgradnju. Ipak, u razgovoru sa ministarkom uspeli smo da nađemo rešenja u našim opštinskom odlukama, kojima ćemo moći dodatno da oporezujemo one vlasnike koji su nelegalno gradili u komercijalne svrhe – rekao je Stamatović i poručio da ta lokalna samouprava neće dozvoliti da budu nagrađeni oni koji su gradili na takav način.

Na Stamatovićevu potvrdu da su mnogi investitori, nakon što su čuli da će Zakon o ozakonjenju biti usvojen, počeli da proširuju i dograđuju i po nekoliko spratova na već započetim objektima, koristeći vreme dok državni organi ne završe satelitsko snimanje terena, ministarka je rekla da „sve što je izgrađeno u poslednjih 15 dana neće biti ozakonjeno“.

Stamatović se požalio da Čajetina nije u stanju da to spreči jer, po sistematizaciji radnih mesta, ima samo jednog građevinskog inspektora, koji je trenutno na bolovanju, ministarka je pozvala svog domaćina da se obrati za pomoć tom ministarstvu i obećala da će je dobiti.

Na pitanje šta se dešava sa sporom oko pokušaja Ministarstva građevine da bez naknade dodeli državno zemljište preduzeću PK „Zlatibor“, ministarka je rekla da „nikome ništa nije dato“, te da je u toku „krivični postupak protiv ljudi u tom ministarstvu koji su to uradili, jer se, kako je objasnila, ispostavilo da su neki od učesnika bili u vrlo bliskim vezama sa predstavnicima PK 'Zlatibor'“.

– Predmet je vraćen na prvi stepen i očekujemo da se taj problem reši u katastru – dodala je Mihajlovićeva i istakla da će time biti rešeno i pitanje građevinske dozvole za izgradnju panoramske gondole na Zlatiboru, čija trasa bi trebalo da prolazi iznad dela tog zemljišta, a potom poručila da „niko nema ništa protiv gradnje gondole, ali da to treba da se radi u skladu sa zakonom“.

Na molbu da saopšti sudbinu krivične prijave koje je njeno ministarstvo podnelo protiv Stamatovića, kojom se on sumnjiči da je oštetio budžet Republike za 55 miliona evra, tako što je, navodno, investitorima bez dozvola omogućio gradnju na Zlatiboru, ministarka je rekla da ona „nije ni istražitelj, ni sudija, ni policija i da o tome ne bi želela da govori“, te da to nije u „domenu tog ministarstva“.

– To je trebalo da se uradi po službenoj dužnosti i predmet je predat Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal – kazala je Mihajlovićeva.

Ona je odbacila spekulacije da je jedan od ciljeva posete i politički, odnosno kako se spekuliše, da se Stamatović ukloni sa vlasti iz te bogate opštine.

– Zar mislite da se time bavim? – uzvratila je ministarka i najavila da će novi zakon o legalizaciji sa svojim timom predstaviti u svim delovima Srbije, a da je Zlatibor posebno zanimljiv jer se na njemu gradi skoro 24 sata dnevno.

– Pojedini ljudi sve vreme pokušavaju da promene vlast u Čajetini i pokušavaju da prave afere i to nije prva krivična prijava protiv mene koje su podnosili nepoznata lica ili političke partije. Ja sam uvek dostupan nadležnim organima i svoju nevinost dokazaću i pred specijalnim tužiocem, ukoliko me bude pozvao – poručio je Stamatović i rekao da svoj posao obavlja savesno i pošteno.

Ministarka i predsednik čajetinske opštine ponudili su različite podatke o broju nelegalnih objekata na Zlatiboru. Prema rečima Mihajlovićeve, do sada je, na osnovu ranijih zakona, podneto 6.010 prijava za legalizaciju, ali da toj cifri treba dodati još 30 do 40 odsto onih koji nisu podneli dokumentaciju, dok je Stamatović uzvratio da se „ne slaže sa ministarkinom statistikom“, te da je u pitanju mnogo manji broj, odnosno oko 1.200 nelegalnih objekata, a da su pojedini vlasnici podnosili zahteve i do četiri puta za isti objekat, odnosno posle svake promene zakona. „Odlično ako je tako, ali nisam u to sigurna“, uzvratila je ministarka.

– Najdrastičniji primeri nelegalne gradnje su na državnim parcelama privatizovanih preduzeća PK „Zlatibor i „Zlatibor-turist“ i nadam se da ćemo posle 20 godina, koliko na to ukazujemo, uspeti da dokažemo da je uzurpirana državna imovina, da nije plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta – reagovao je Stamatović. NJih dvoje su ponudili i različite podatke o broju izdatih građevinskih dozvola na Zlatiboru, jer je Mihajlovićeva saopštila da ih je u ovoj godini bilo 17, dok je Stamatović uzvratio da to „nije tačno“, već da je opštinska uprava izdala 87 takvih dozvola.

Dobra vest za Užičane

Rekavši da „nosi dobre vesti za Užičane“, ministarka je objasnila da je reviziona komisija Ministarstva građevine, nakon mnoštva sastanaka sa gradonačelnikom Užica Tihomirom Petkovićem, odobrila projekat rekonstrukcije i dogradnje Fabrike vode u Užicu, čija je ukupna vrednost 5,3 miliona evra. „Gradiće se u dve faze. Prva faza košta 3,2 miliona evra i novac je obezbeđen u republičkom budžetu za 2016. godinu, a za drugu fazu novac ćemo obezbediti iz KfW projekta ili ćemo se dogovoriti sa lokalnom samoupravom“, rekla je ona, a na pitanje kada će početi gradnja, navela da „sledi izbor izvođača radova i sami radovi“.

Legalizacija romskih naselja

– Za sada imamo 174 divlja romska naselja i kroz Zakon o stanovanju, a ne na osnovu Zakona o ozakonjenju, pokušaćemo da rešimo i taj problem – objasnila je ministarka.