Od skupe pšenice nema jeftine vekne

Krajem prošle nedelje na Produktnoj berzi u Novom Sadu, kilogram pšenice vredeo je 13,50 dinara za kilogram. Nagli rast cena pšenice na domaćem tržištu mogao bi da izazove poskupljenje brašna, a zatim i hleba, ocenjuju mlinari i pekari.
– Kada je reč o cenama po kojima se otkupljuje pšenica roda 2007. treba podsetiti da otkupnu cenu više ne utvrđuje država, već je to prepušteno tržištu. Stoga je u ovom trenutku teško utvrditi neku prosečnu cenu koja važi za pšenicu roda 2007, imajući u vidu i da je prodaja dela proizvodnje ugovorena „na zeleno“ (pre početka žetve) , a određena količina i kroz razmenu za mineralna đubriva. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu cena pšenice skočila je sa 9,5 dinara, koliko je kilogram koštao na početku žetve, na više od 13 dinara. Ako bismo ipak pokušali da procenimo preovlađajuću prodajnu cenu pšenice ovogodišnjeg roda, uzimajući u obzir i prodaju „na zeleno“ i neke druge vidove prodaje, onda bi se ona kretala oko 10,5 dinara u proseku – kaže Branisav Rakić, direktor Žitozajednice, i dodaje da bi proizvođači mogli biti zadovoljni cenom hlebnog žita. Većina poljoprivrednika je pšenicu predala silosima na čuvanje, mada ima i onih koji tek treba da odluče da li će je i kada plasirati na tržištu. Uz to država je najavila da će uskoro isplatiti subvencije za proizvodnju pšenice .

MILOSAVLJEVIĆ: Nema razloga za poskupljenje hleba

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je juče da nema razloga za povećanje cene hleba. „Cena hlebnog žita od preko 11 dinara za kilogram bez poreza na dodatu vrednost (PDV) nije ekonomsko opravdanje za podizanje cene hleba“, rekao je Milosavljević. On je dodao da je ovogodišnji rod, procenjen na nešto više od dva milona tona, dovoljan za podmirenje domaćih potreba, a spekulacije o poskupljenju hleba bile su možda donekle opravdane dok se nije znalo kakva će biti žetva. Poslednji put cena vekne belog hleba od 500 grama promenjena je februara 2005. godine, kada je zabeleženo poskupljenje sa 23 na 26 dinara.

– U predlogu uredbe koji bi tokom ove nedelje trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije, predviđena je isplata regresa za nabavku repromaterijala: za dizel gorivo predviđen je regres od 3.500 dinara po hektaru, za mineralno đubrivo – 2.500 dinara, a za seme 2.000 dinara. Kada se to sabere dobija se onih 100 evra obećanih u predizbornoj kampanji – navodi Rakić.
Kad je reč o brašnu, činjenica je da većina mlinova još nije povećala cene brašna, mada mlinari smatraju da bi rast cene pšenice trebalo da prati i poskupljenje brašna. Krajem prošle nedelje održan je sastanak pekara učlanjenih u Žitozajednicu i njihov stav je da mora doći i do poskupljenja hleba. Naravno, obim poskupljenja zavisiće od svakog pojedinog pekara i različitih uslova pojedinačnih tržišta na kojima deluju.
– Žitozajednica se zalagala da se ove godine isplaćuje premija u iznosu od dva dinara za kilogram pšenice smeštene u silose. Međutim, predložena uredba predviđa drugačije rešenje, tako da sva pšenica možda neće biti predata u silose u kojima država može da ima najveću kontrolu. Treba podsetiti da je država prošle godine donela Uredbu o privremenim uslovima za obavljanje prometa brašna, sa ciljem da promet brašna uvede u legalne tokove. Ima pritužbi pekara da se na tržištu i sada pojavljuje brašno bez markice, ali je stanje u tom pogledu u svakom slučaju znatno bolje nego što je bilo pre donošenja ove uredbe – zaključuje Rakić i dodaje da je teško proceniti gde višak pšenice završava.