Od utorka u Novoj Agrobanci stečaj

„Želimo da donesemo ovaj zakon i osigurane i neosigurane depozite prenesemo u zainteresovanu banku, a to je Poštanska štedionica. Ukoliko zakon bude usvojen u petak, za subotu je planirana sednica Vlade Srbije na kojoj bi bio potvrđen ugovor o prenosu svih depozita Nove Agrobanke, odnosno 250 miliona osiguranih i više 150 miliona evra neosiguranih depozita, naveo je Dinkić, precizirajući da će Poštanska štedionica biti obezbeđena odgovarajućim sredstvima za osiguranje, da će od ponedeljka svi poverioci Nove Agrobanke moći da preuzmu svoje depozite u Poštanskoj štedionici, a da će od utorka u Novoj Agrobanci biti pokrenut stečaj.

On je naglasio da će biti uloženo 250 miliona evra u gotovini iz Agencije za osiguranje depozita, 85 miliona evra od obveznica koje je emitovala prošla Vlada, kao i 65 miliona evra naplativih kredita.

Obrazlažući predloženi zakon ministar finansija istakao je da je njegov cilj „spasavanje onoga što se može spasiti“. Dinkić je pojasnio i da je već pretrpljen gubitak od 600 miliona evra, ali je i podsetio na izveštaj NBS o kontroli Agrobanke iz 2011. godine, kada je utvrđeno da ova banka ima kapital od svega šest umesto 150 miliona evra, koliko je potrebno za poslovanje, a da je druga kontrola pokazala da banka čak i nema pozitivan kapital, već manjak od 300 miliona evra.

Dinkić je ocenio i da je Ministarstvo finansija u prošlom sazivu trebalo da donese ovakav zakon o kojem se sada govori, ali da je umesto toga napravljena nova banka za posebne namene, u koju je ubačeno 90 miliona evra. Prema njegovim rečima, to je bilo stanje zatečeno u trenutku formiranja vlade Srbije.

„U Novoj Agrobanci ima 250 miliona osiguranih depozita, a polovina dospeva na naplatu sledeće nedelje u takozvanoj Nedelji štednje, što je skoro 125 miliona evra. Agrobanka je prošle godine davala izuzetno visoke kamate za štednju, od šest do sedam odsto, a sada Nova Agrobanka ne bi mogla to da isplati, jer ima nekoliko desetina evra likvidnih sredstava“, istakao je Dinkić, savetujući građanima da štede u sigurnim banaka, a ne onima koje daju visoke kamate. Prema njegovim rečima, „najgori krediti, neobezbeđeni, politički motivisani krediti“, davani su 2010. i 2011. godine, pa je banka potpuno uništena za dve godine.

Za razliku od ministra Dinkića koji u predloženom zakonu vidi spasonosno rešenje, poslanici opozicije ističu da je reč o neustavnom i lošem rešenju koje predstavlja opasan presedan.

„Zakon otvara mogućnost da se ovakve transakcije obavljaju u budućnosti. Ovo je opasan presedan koji uvodi pravno nasilje i pravnu nesigurnost i koji ne podstiče strana ulaganja“, rekao je Zoran Ostojić, poslanik LDP, podvlačeći da poslanici ove stranke neće glasati za predložena rešenja. Kritike je izneo i Dejan Mihajlov, poslanik DSS, ali i Olgica Batić, poslanica Demohrišćanske stranke Srbije, koji su ocenili da građane Srbije mnogo koštaju eksperimenti sa bankama.

Braneći predloženi zakon, Dinkić je rekao da je slučaj Nove Agrobanke izolovan slučaj i da je zakon predložen da bi „ublažio veliki finansijski skandal i sprečilo njegovo širenje na ostatak bankarskog sistema“. Naveo je da je predviđeno da 300 radnika Nove Agrobanke pređe u Poštansku štedionicu, a da je za oko 400 radnika predviđen socijalni program.

I akcionari krivi za propast Agrobanke

Ministar finansija Mlađan Dinkić istakao je da privatni akcionari stare Agrobanke, koji su imali 80 odsto vlasništva, imaju pravo da pokreću procese, ali, kako je rekao, akcionari u svakoj zemlji u kojoj se dogodi bankrot nikada ne dobijaju na sudu. Ministar je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je on zatekao situaciju sa Novom Agrobankom koja nije imala nijednog malog akcionara i 100 odsto je u vlasništvu države. Prema njegovim rečima, akcionari, koji su imali 80 odsto vlasništva, su donekle i sami krivi, jer su imali većinu u Skupštini akcionara, a nisu kontrolisali Izvršni odbor.