„Mere će potrajati dok privrednici ne pronađu način kako da ih zaobiđu“: Vučić najavio ograničenje marži trgovaca, ekonomisti sumnjičavi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je u nedelju više detalja o novim merama za ograničavanje trgovačkih marži, ali se čini da su neke stvari ponovo ostale nedorečene. Više ćemo, kako se čini, saznati kada zvanično bude doneta uredba koja bi ovo pitanje regulisala.

Vučić je, dakle, predstavio novi paket ekonomskih mera, među kojima je centralno mesto zauzelo smanjivanje trgovačkih marži kako bi došlo i do korekcije cena osnovnih namirnica.

Prema najavi, marže će biti ograničene na maksimalno 20 odsto za oko 3.000 proizvoda, podeljenih u 23 kategorije. Obuhvaćeno je ukupno 24 trgovinska lanca, koji su, prema Vučićevim rečima, do sada ostvarivali marže čak i više od 45 odsto.

Ova mera biće propisana uredbom, a ne izmenom zakona, što omogućava njeno brže stupanje na snagu, ali i ograničava njeno dejstvo. Prema najavama, uredba bi trebalo da stupi na snagu od 1. septembra i da traje šest meseci.

Međutim, pored ove uredbe, Vučić je najavio i izmene pojedinih zakona, što bi trebalo trajno da uredi fer odnose na tržištu.

„Donosimo sveobuhvatne mere. U narednom periodu donećemo Zakon o trgovini, donećemo Zakon o zaštiti potrošača, pa će morati da budu istaknute cene sve vreme. I do kraja godine donećemo Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi“, poručio je predsednik.

Time će se, kako je rekao, pomoći proizvođačima i dobavljačima.

Vučić je izneo očekivanja da će efekat ovih mera, u ukupnom smanjenju cena, biti veći od 15 odsto.

„Ovde ne može da bude gotovo nikakvih prevara, jer je sve uređeno kroz uredbu, kroz direktnu kontrolu i tržišnu inspekciju, kao i finansijsku i poresku inspekciju, a kazne će biti izuzetno stroge“, zaključio je on.

Međutim, sadržaj uredbe još uvek nije poznat javnosti, pa ostaje da otkrije na koje načine će država sprečiti sve pokušaje trgovaca da izgubljeni profit nadomeste na drugim mestima.

Koji proizvodi potpadaju pod ograničenje marži?

Predsednik Srbije otkrio je da građani veliki deo primanja troše na osnovne namirnice.

„U minimalnoj potrošačkoj korpi 47,8 odsto ide na hranu i bezalkoholna pića, dakle malo novca ostaje ljudima za druge potrebe, a 40,6 odsto u prosečnoj potrošačkoj korpi“, objasnio je.

Među 3.000 proizvoda na koje će marže biti ograničene našli su se brojni artikli, a Vučić je predstavio neke od njih.

Tu će biti stvari za ličnu higijenu – od četkica za zube, paste za zube, šampona, raznih krema, sapuna… kao i kućna hemija, gde će ograničenje biti za deterdžente za pranje sudova, veša i ostalog.

Zatim biće ograničene marže na proizvode poput ubrusa, aluminijumske folije, pelena za bebe i za odrasle, kao i na maramice.

U ove proizvode spadaju i mahunarke i pirinač, zatim bezalkoholna pića kafa i čaj. Tu su i slatki, kao i slani konditorski proizvodi kao što su čips, smoki, grisine…

Ograničenje će važiti i za voće i povrće, kao i smrznuto voće i povrće. Dalje, tu su sirće, testenine, smrznuta riba, griz, sve vrste brašna, mlečni proizvodi i jaja.  Takođe, sve vrste ulja od maslinovog ulja, pa do svinjske masti.

U ovu grupu spadaju i hleb i peciva, kao i sve vrste mesa i mesnih prerađevina i prerađeno voće i povrće.

Sniženje važi i za začine kao što su so, začin c, aleva paprika i ostalo, a tu je i grupa gde spadaju šećer i med. Zatim, tu su i hrana za bebe i decu.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas ukazuje da ove mere nemaju karakter ekonomskih, odnosno tržišnih, „nego više voluntarističkih, sa političkom premisom“.

„Po zakonu fizike, svaka akcija rađa reakciju, a posmatrajući iskustva iz ranijih mera koje su dale slabe ili nikakve rezultate ne vidim baš preveliki optimizam“, navodi on.

Milićević naglašava da u ekonomiji ne može ništa da se naredi, jer sve ima svoje zakonite postulate.

Naš sagovornik podseća da su godišnji budžeti trgovinskih lanaca doneti mnogo ranije.

„Kompanija neće, bez velike nevolje, dirati programirani profit, već će deo toga prebaciti na snabdevače, bilo distributere ili proizvođače“, upozorava on.

Milićević navodi i da sve velike kompanije imaju i svoje robne marke, gde su cene značajno niže i sada od originala.

„Koje mehanizme će država upotrebiti za kontrolu sprovođenja ove uredbe velika je nepoznanica. Da li je realno da tržišna inspekcija Ministarstva trgovine sa 350 saradnika za celu teritoriju Srbije, pored redovnih aktivnosti, učestalo posećuje i trgovnske lance? Malo verovatno“, smatra on.

Kao još jedan problem, Milićević navodi zakonsku osnovu.

„Zakon o trgovini je jasan i svaka firma može da tuži državu za izgubljenu dobit. Mislim da je ovde Aleksandar Vučić napravio neki dil sa velikim sistemima“, ukazuje naš sagovornik.

On upozorava i da država nikako neće moći da spreči trgovce da podignu marže drugih proizvoda, onih koji nisu obuhvaćeni ovim merama.

„Svaki proizvod, koji ima prođu i zadovoljavajuću rotaciju u trgovini, biće podložan korekciji cena upravo za kompenzaciju ovih, na koji se uredba odnosi. Dakle, to je sasvim moguće, štaviše i realno“, navodi Milićević.

Dodatni problem je, smatra, što će trgovci podići marže za proizvode koji su sada ispod 20 odsto, do te mere.

„Biće više štete nego koristi. Poskupeće sigurno proizvodi nižeg kvaliteta, kao i proizvodi trgovačkih marki“, ukazuje Milićević.

Dodatno, on kaže da ograničenje marže na 20 odsto neće dovesti do krajnjeg ukupnog pojeftinjenja od 15 odsto.

„Mnogi trgovački lanci imaju maržu od 30 odsto, a poznato je da se marža računa na nabavnu cenu, a prodajna sadrži još i 20 odsto PDV-a. Zato kad primeniš račun niže sto, ne možeš doći do ove cene. Možda samo kod najvećih lanaca“, zaključuje Milićević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković za Danas kaže da mere koje su najavljene spadaju u red administrativno planskih instrumenata tržišne politike.

„Samim tim su te mere inferiorne u odnosu na tržišnu regulaciju cena, a samim tim i marži učesnika u prometu“, ukazuje on.

Petković podseća da je iz istorije ograničavanja i regulacije cena i marži jasno da su dometi ovakvih mera kratkoročni.

„Potrajaće toliko dok privrednici ne pronađu način kako da ih zaobiđu, što se uvek pre ili kasnije dogodi“, smatra naš sagovornik.

U zakonu o trgovini kojim se predviđaju slične mere, kako podseća, navodi se da one traju ograničeno vreme.

„To nije zato što to zakonodavac želi, već zato što je jasno da će posle nekog vremena te mere biti neefikasne. U našoj privredi se godinama neguje mit o dovitljivosti i kreativnosti poslovnih ljudi na ovim prostorima, pa se u skladu sa tim može i očekivati relativno brzo prilagođavanje novim ograničenjima“, upozorava Petković.

Svako ograničenje marži, objašnjava on, dovodi do preraspodele stvorene vrednosti.

„Iskazana namera vlasti jeste da ta preraspodela ide u korist građana, ali možemo biti sasvim sigurni da ona neće ići na štetu trgovaca, koji će potražiti druge načine da kompenzuju gubitke u nekim maržama“, naglašava Petković.

On tvrdi da trgovci sigurno neće prodavati robe na kojima ne zarađuju.

„Ili će pronaći način da nešto dodatno zarade ili će ograničiti promet takvih roba i orijentisati se na ono na čemu mogu da zarade, što može dovesti do nestašica“, upozorava naš sagovornik.

Kako podseća, u prošlosti su se administrativni režimi tome suprotstavljali propisivanjem obaveznog prometa nekih roba, što uvodi novu administraciju i troškove kontrole tržišta.

„Iskustvo nas uči da trgovci uvek nađu način kako da prevale troškove na proizvođače ili na potrošače, jer to je suština njihovog poslovanja već hiljadama godina i teško da će se u periodu od šest meseci u Srbiji to promeniti“, poručuje Petković.

S druge strane, kako napominje, smirenost sa kojom trgovci u Srbiji već duže vreme podnose ovakve navode na svoj račun su „indikator da možda već imaju razrađene mehanizme reagovanja“.

„Najavljene kontrole i nadzor nad različitim maržama, rabatima i drugim naknadama uvek koštaju i taj trošak je jedan od razloga zašto se od administrativne kontrole cena odustalo i u zemljama koje su to pokušavale da uvedu i sprovode decenijama, u zemljama planskog socijalizma“, navodi Petković.

Drugi razlozi za napuštanje takvog modela su, kako ukazuje, nestašica roba na takvim tržištima, poremećaji u snabdevanju tržišta, niska produktivnost učesnika u kanalima marketinga i uopšte nezadovoljstvo potrošača, kao krajnji rezultat.

„Najavljene mere možda i mogu u kratkom roku da dovedu do nekog pada cena obuhvaćene liste artikala, a ako su obuhvaćene robe iz statističke potrošačke korpe, onda se njihovom direktnom kontrolom može kratkoročno sniziti njena vrednost. Međutim, to neće dovesti do opšteg pada cena, što je za građane mnogo značajnije. Štaviše, veliki pad cena nije ni ekonomski poželjan“, poručuje Petković.

On dodaje da se i dalje mere države primenjuju samo na jednog učesnika u kanalu marketinga, a to je trgovina na malo.

„Nikakve mere se ne primenjuju na uvoznike, na proizvođače industrijskih proizvoda… a nekom detaljnijom analizom bi se možda ustanovilo da u tim sektorima posluju potencijalno problematični igrači“, kaže Petković.