Ostvarenje sna o održivoj energetskoj budućnosti

H3 { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }H3.western { font-family: „Arial“,sans-serif; }H3.cjk { font-family: „Arial Unicode MS“; }H3.ctl { font-family: „Mangal“; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Dosadašnji sistem je umnogome „stanjio“ državne budžete, podstakao neumereno trošenje energije i doprineo povećanju zagađenosti i emisija ugljen-dioksida. Indija je, recimo, ukinula kontrolu cene benzina, a Indonezija je obustavila davanje subvencija za energente. I ostali slede navedeni primer, vođeni logikom da novac koji se uštedi može da bude upotrebljen uspostavljenjem „sigurnosnih mreža“ za zaštitu siromašnih u trenucima kada su cene energenata u porastu.
Ipak, ukidanje subvencija za fosilna goriva predstavlja tek prvi korak u pravom smeru. Korišćenjem novih tehnologija, koje su dostupne po razumnim cenama, države se konačno približavaju uspostavljanju dugoročne energetske bezbednosti i postaju otpornije na potrese koji se događaju na tržištima nafte. Za zemlje koje ostvaruju niske prihode to znači da se smanjuje upotreba energenata iz uvoza prilikom proizvodnje električne energije. Ilustracije radi, Kenija koristi teško fosilno gorivo da bi proizvela 21 odsto struje, što je umnogome manje od Senegala gde se 81 odsto električne energije proizvodi korišćenjem iste sirovine. Mada je za neke države uvoz fosilnih goriva trenutno jedina opcija, gledano na duge staze takva zavisnost može da podrazumeva veće energetske troškove i veću „osetljivost“ na kolebanja u cenama i snabdevanju. Primenom odgovarajućih mera i uz međunarodnu podršku, i takve zemlje mogu da investiraju u infrastrukturu, što je nužno da bi se obezbedila veća raznolikost u energetici.
Za mnoge države naredni korak odnosiće se na pripremu energetskih matrica da bi se što delotvornije upotrebila obnovljiva energija, poput sunca i vetra. Zahvaljujući smanjenju troškova solarnih panela i turbina na vetar, obe tehnologije se razvijaju znatno brže od očekivanog. Prema novom izveštaju Svetske banke, koji se temelji na podacima iz prošle godine, 114 država je osmislilo nacionalne planove za unapređenje upotrebe obnovljive energije, od čega je gotovo stotinu zacrtalo precizne ciljeve i pokrenulo određene inicijative. Sve su manja strahovanja da će biti teško da se energija vetra i sunca integriše u tradicionalne sisteme električne energije. Takvi projekti već su zaživeli u Meksiku, dok se u Kini, koja je razvila najveće kapacitete za obnovljivu energiju, razmatraju zahtevi za unapređenje distribucije solarne energije.
Kao što pokazuje izveštaj Svetske banke, uz dobre investicije i mere, države mogu da ostvare najveći deo energetskih potreba iz različitih izvora energije. Investicije uključuju skladištenje energije, unapređenje sistema prognoze i „pametne mreže“. Možda je najvažnije otvoriti energetska tržišta za nove „igrače“. Za manja seoska područja to znači stvaranje povoljnog okruženja za preduzetnike i manje proizvođače opreme. Između ostalog, u Tanzaniji manji proizvođači su sada u mogućnosti da dopru do kupaca bez dugotrajnog procesa licenciranja. Stoga, nacionalne energetske kompanije moraju da postanu „gipke“, odnosno voljne da rade sa nezavisnim pojedinačnim proizvođačima. To je izazov čak i za zemlje koje ostvaruju visoke prihode, poput Nemačke i Sjedinjene Američke Države.

Autorka je na čelu odeljenja za energetiku Svetske banke