Zabluda je da kukuruz ne treba prihranjivati. Za optimalne prinose kukuruza je potrebno 120 kilograma čistog azota, 80 kilograma kalijuma i fosfora a zemljoradnici u Srbiji daju 50 kilograma azota. To je duplo više nego ranije, ali je nedovoljno ako želimo da dostignemo genetski potencijal domaćih i svetskih hibrida.
Zabluda je da kukuruz ne treba prihranjivati. Za optimalne prinose kukuruza je potrebno 120 kilograma čistog azota, 80 kilograma kalijuma i fosfora a zemljoradnici u Srbiji daju 50 kilograma azota. To je duplo više nego ranije, ali je nedovoljno ako želimo da dostignemo genetski potencijal domaćih i svetskih hibrida. Prosečne prinose trebalo bi podići sa četiri na bar sedam tona, pri čemu bi najuspešniji proizvođači trebalo da proizvedu i do 12 tona – smatra Života Jovanović iz Instituta Zemun polje.
Pažnju najboljih proizvođača iz regiona okupljenih na Danima polja privukli su i dobri rezultati hibrida (BS -602) iz „Banat semena“, koji se drugi put pojavljuje na ovoj manifestaciji. Stabljika zrenjaninskog hibrida je, inače, još zelena, budući da je i selektiran za sušno podneblje. Kada je reč o ostalim kulturama, osim soje najveću štetu od suše pretrpela je šećerna repa – očekuje se prinos od oko 40 tona po hektaru. „Zabrinjava potiskivanje domaćih sorti, koje, inače, imaju dobru prođu van Srbije, u korist inostranih sorti, zastupljenih na 95 procenata površina pod šećernom repom. Takvu praksu nameću svetske kompanije, koje su vlasnici svih šećerana u Srbiji. Ove sorte nisu najbolje prilagođene agroekološkim uslovima Vojvodine ocenjuje Milorad Rajić iz Odeljenja za šećernu repu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
