Svake godine Srbija gubi do 60 miliona dolara zbog prolećnih mrazeva: Prof. Zoran Keserović govori za Danas kako voće da opstane usled promene klime

Klimatske promene prati od 2010. godine, a kako kaže još je 2008. krenuo sa tehnologijama u voćarstvu, prilagođenim klimatskim promenama koje i postoje kako bi se smanjio rizik od štete.

– Imali smo jako velikih problema sa štetama od grada i onda smo krenuli sa protivgradnim mrežama koje su jedini način zaštite od grada. Međutim, od 2012. godine primetio sam masovne ožegotine od sunca koje se dešavaju i na plodovima i na mladarima. Recimo, analizirao sam u zasadima jabuka gde postoje protivgradne mreže tu nemamo problema sa ožegotinama, tamo gde ne postoje protivgradne mreže čak 20 do 30 odsto bude tih ožegotina, što umanjuje vrednost plodova. Pazite, ako se proizvede 50 do 60 tona to su štete velike, jer ne mogu da se prodaju kao ekstra jabuka nego mora ići u samu preradu – navodi prof. Zoran Keserović.

U poslednjih 10 do 15 godina, kako naglašava, primetan je topliji period tokom januara i februara, da bi u trećoj dekadi marta i početak aprila nastupile niske temperature, što nepovoljno utiče na biljke koje su već pupoljale.

– Ti pozni prolećni mrazevi zapravo nanesu najveće štete u zasadima voća i to su definitivno najveće štete u Srbiji u voćarstvu koje postoje. Godina koja je donela najveće štete u voćarstvu je 2012. Tada sam procenjivao da je Srbija izgubila oko 150 do 160 miliona dolara u voćarstvu, a sigurno svake godine gubi od 55 do 60 miliona dolara zbog tih poznih prolećnih mrazeva – kaže naš sagovornik.

Podseća da smo po prvi put u Srbiji 2017. godine imali jake olujne, okranske vetrove, zbog vlažnosti i naglih promena temperatura koji su uslovili rušenje zasada gde su bile protivgradne mreže.

– Imao sam priliku da vidim i po 30 hektara gde su zasadi sravnjeni sa zemljom, ali mi to nismo ozbiljno shvatili i sad se pojavila evo 2023. godina tog 19. jula između 17.13 i 18 kada smo u Fruškoj gori imali izuzetno jak orkanski olujni vetar koji je naneo velike štete u poljoprivredi, a pogotovo u voćarstvu. Po mojoj proceni, samo u regionu Fruške gore surušeno je preko 120 hektara zasada, pretežno jabuke i kruške sa protivgradnom mrežom, znate li vi šta je to. To su ogromne štete koje su nastale. Za podizanje samo jednog hektara sa negom kroz tri godine treba 35.000 do 40.000 evra postavljanje sistema za navodnjavanje, protivgradne mreže, sadnice nega u prve dve godine dok ne strupi period pune rodnosti) a gde je podizanje novih zasada – ističe prof. Keserović.

Predlagao je, kaže, i očekivao od Ministarstva poljoiprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore da sazovu domaće i strane eksperte poljoprivredne i građevinske struke da analiziraju da li bi šteta mogla da se izbegne kada bi se za podizanje zasada koristili drugačiji materijali, otporniji na jake vetrove. Keserović je kao dobar primer naveo Austriju koja je pre 30 godina imali iste probleme, ali da je slušala reč struke i da su otklonili sve rizike u podizanju zasada, dok se u Srbiji, kako kaže, samo problemi konstatuju.

– Najveći problem zapravo u Srbiji jeste što ministarstva i sekretarijati nisu naslonjeni na nauku, a bez nauke i ulaganja u znanja nema razvoja pre svega. Kad se gleda perspektiva voćarstva, u narednom periodu jedini sigurni način jeste podizanje zasada sa protivgradnim mrežama ili proizvodnja voća u zaštićenom prostoru da bi se izbegla opasnost od niskih temperatura koje se dešavaju kao i poznih prolećnih mrazeva, gde treba saditi sorte voća odgovarajućim agroekološkim uslovima – navodi naš sagovornik i dodaje da protivgradne mreže ne štite samo od grada već i od ožegotina i jakih vetrova.

Asnalizirajući sortu kruške karmen ustanovio da tamo gde su zasadi bili bez protivgradne mreže vetar je omlatio preko 80 odsto plodova, dok su oni sa protivgradnom mrežom pretrpeli štetu od 20 odsto. Keserović upozorava da se u voćarstvu mora voditi računa i o izboru odgovarajućih sorti voća.

– Neke sorte krušaka kao što su konferans i viljamovka su jako osetljive na ožegotine plodova i listova a vatel fetel nije. Sorte jabuka sa dužom peteljkom kao što je zlatni delišesa su recimo otpornije na udare vetrova u odnosu ajdared. Sećam se, jedne godine pred berbu u koruškoj regiji više od 80 odsto je ajdared opao, a zlatni delišes nije ni 10, 15 odsto – navodi prof. Keserović.

Najveći pomak sa proizvodnjom borovnice

Po proizvodnji maline Srbija je, kako kaže prof. Keserović, velesila u svetu, a po izvozu je to od 260 do preko 300 miliona dolara godišnje.

– Malina spada među 10 izvoznih poljoprivredno prehrambenih proizvoda , uvek je na drugom , trećem, četvrtom, nekada čak i na prvom mestu, ali što se tiče tehnologije mi tu nismo uradili aspolutno ništa. Umesto da smo napredovali mi smo išli nazad. U Srbiji imamo malo zasada malina sa protivgradnom mrežom, svega 0,5 odsto i možda svega 3 odsto u sistemu navodnjavanja – navodi ovaj stručnjak za voćarstvo.

Prema njegovim rečima u Srbiji nema ni proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, već se pretežno sadni materijal uzima iz proizvodnih zasada.

– Kod jagode je napravljen značajan pomak u tehnologiji proizvodnje, ali rekao bih najveći pomak je napravljen u tehnologiji proizvodnje borovnice. Kao što smo to uradili kod jabuke i kod borovnice smo možda po tehnologiji proizvodnje u samom vrhu u svetu. Preko 90 odsto zasada borovnice u Srbiji su sa protivgradnim mrežama i to je primer kako treba raditi kada se uvede savremena tehnologija. Drugi problem je što su hladnačari odvojeni od proizvođača, što proizvođači nemaju akcije jer nemaju čvrste ugovore sa hladnjačarima ili što oni nisu zapravo ti koji imaju svoje hladnjače i da raspolažu svojim finalnim proizvodom – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da iako smo po proizvodnji šljive vodeći u svetu, Srbija nije mnogo uradila na tehnologiji proizvodnje i standardizovanju tehnologije, uvođenju vegetativnih podloga. Veliko razočarenje, kaže naš sagovornik, imamo i kod trešnje, jer se na vreme nisu ispitale sorte koje idu u delovima gde nema opasnosti od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.

Gde gajiti koju voćku

Nije svaki deo Srbije pogodan za proizvodnju svake voćne vrste, te profesor Keserović ističe da proizvođači i o tome treba da vode računa, kako bi smanjili rizik od štete.

– Kajsija se ne može dizati u ravnici, ona se diže na većim nadmorskim visinama. Od 10 godina desi nam se da kajsija jednom rodi u ravnici. Okolina Beograda do Smedereva, taj podunavski deo to je bogom dan i tu su najveći zasadi trešnje i kajsije jer su tu nadmorske visine iznad 150 do preko 200 metara. Međutim, malo se tu uradilo na novim tehnologijama kod ove dve voćne vrste a pogotovu kod trešnje. Iako je Zaklopača u okolini Beograda centar gde se nalazi najviše zasada trešnje, najsavremeniji zasadi trešnje se sada nalaze u Zapadnoj Bačkoj, blizu Dunava, jer je to bio jedan sistematski rad koji smo mi krenuli 2010. godine sa stručnim službama i sekretarijat je odobrio sredstva da se podignu voćne vrste koje tu najbolje uspevaju. To može da bude dobar model za celu Srbiju – navodi Keserović.

Prema njegovim rečima, najlepši zasadi borovnice su u okolini Šapca i Šumadiji gde je kiselo zemljište, dok su jagode najukusnije takođe u okolini Šapca i okolini Beograda. Malina najbolje uspeva u ariljskom kraju, dok Vojvodina nije ni za proizvodnju malina ni borovnica jer ima visoko alkalno zemljište i dosta toplih vetrova koji duvaju u toku leta a koji su nepovoljni za ove voćne vrste. U Vojvodini uspeva jabuka, koja daje dobre rezultate, kao i višnja koja je otporna na dosta niske temperature, ne samo oblačinka za proizvodnju već i vrste sa krupnijim prodovima.

Prof. Zoran Keserović savetuje buduće voćare

U poslednje vreme mnogi ljudi se odlučuju da se iz grada povuku u selo, gde se odlučuju da se oprobaju kao voćari. Prof. Keserović savetuje šta sve treba da znamo pre nego se odlučimo da investiramo u voćarstvo.

– Treba prvo analizirati dobro sve faktore koji će uticati na izbor voćne vrste i sorte. Najbolje preporuka je da se konsultuju ljude iz struke, pogledati rejonizaciju, skupiti dobro sve informacije jer mnogi su podigli zasade, uložili ogromna sredstva i ušli u jako veliki rizik, velike probleme. Kada u startu napravite propuste onda se kasnije teško otklanjaju, a savremeni zasadi sa protivgradnim mrežama nekada koštaju od 35.000 do 70.000 evra – naglašava sagovornik Danasa.

Prof. Keserović navodfi da prvo treba proveriti na kojoj nadmorskoj visini je lokacija da li će tu doći do izmrzavanja, a na osnovu toga se donosi odluka koje voćne vrste mogu da se sade a koje ne mogu.

– Posle toga ide hemijska analiza zemljišta i mora da se uradi mehanička da se zna odnos gline i peska što mnogi ne rade, pa često dolazi onda do zadržavanja vode, zbog čeka neke voćne vrste propadaju u takvim uslovima. Ono što je najvažnije, posle priprema zemljišta, ide i izbor kvalitetnog sadnog materijala. Možete vi sve da odradite kako treba ali ako ne nabavite kvalitetan i čist sadni materijal onda nastaju veliki problemi a propusta ima dosta – zaključuje prof. Zoran Keserović.