Rebalans budžeta za ovu godinu koji planira Vlada Srbije neće smanjiti budžetski deficit, već će ga čak i povećati, što je korak u potpuno pogrešnom smeru, upozorio je juče Fiskalni savet. Ocenjujući da Srbiji preti kriza javnog duga, predsednik Saveta Pavle Petrović rekao je da je javni dug već sada na nivou od 56 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da će do kraja godine dostići 60 odsto i nastaviti da raste tokom cele 2013. godine. Kako je dodao, za finansiranje deficita i otplatu glavnice duga ove godine nedostaje 1,7 milijardi evra i još četiri do pet milijardi u narednoj godini „i ne znamo iz kojih izvora i po kojoj ceni će se taj novac nabaviti“.
U Savetu su kritikovali i ponašanje ministarstava za unutrašnje poslove i prosvetu i Poresku upravu, koji su povećali izdvajanja za svoje zaposlene, zbog čega će ukupni račun za plate ove godine biti veći za tri do četiri milijarde dinara. Petrović je posebno istakao primer MUP-a, koji je za čak 6,5 milijardi dinara podigao trošak za zarade, što je jednako povišici od čak 10.000 dinara mesečno po čoveku.
– To nije u skladu sa zakonom i predstavlja vrlo značajnu cifru – rekao je Petrović.
Poređenja radi, dok su u MUP-u plate dignute za 6,5 milijardi, Vlada je rebalansom budžeta odlučila da smanji rast plata i svih penzija u državi i tako uštedi četiri milijarde dinara. Međutim, istovremeno je odlučeno da svi koji primaju ispod 15.000 dinara dobiju 13. penziju, što će troškove za primanja najstarijih podići za prethodno ušteđene četiri milijarde.
– Da nema rebalansa, deficit ukupne države bio bi 216 milijardi dinara, a sa rebalansom će biti 222 milijarde, odnosno 6,7 odsto BDP-a. Time kredibilitet čitavog programa fiskalne konsolidacije može biti ugrožen, jer je njen prvi korak povećanje umesto smanjenja deficita. Stoga Fiskalni savet smatra da je rebalans neodgovarajući, jer je potrebno smanjivanje deficita – rekao je Petrović. On je dodao i da je deficit republičkog budžeta samo zbog ekspanzivne fiskalne politike u prvoj polovini godine (trošenja i zajmljenja u predizbornoj kampanji) porastao za čak 30 milijardi dinara, dok je zbog pogoršanja makroekonomskog okruženja skočio za još 25 milijardi.
Petrović je podvukao da će država morati da „izuzetno oštro“ smanji deficit naredne godine kako bismo izbegli „grčki scenario“. Prema projekcijama Saveta, čak i da deficit naredne godine padne na 3,5 odsto BDP-a, javni dug će nastaviti da raste i dostići 62,6 odsto, da bi tek 2014. mogao da počne da pada. Ali, makar deficit nastavljao da pada toliko oštro da 2016. dostigne nula odsto, javni dug će te godine i dalje iznositi čak 57,2 procenta. Podsećanja radi, to je drastično iznad zakonom dozvoljene granice od 45 procenata BDP-a.
U Savetu su naglasili da iole blaže prilagođavanje od ovog koje oni predlažu neće biti dovoljno, što znači da najavljeno smanjenje deficita od milijardu evra u 2013. nije rešenje, a kako je istakao Petrović, čak se ne radi ni o milijardi već, od samo 650 do 700 miliona evra smanjenja, jer je Vlada veću cifru dobila primenjujući neadekvatne računice.
U Savetu su kao pozitivno ocenili to što je Vlada povećala PDV sa 18 na 20 odsto, ali su kritikovali naplatu PDV-a po realizaciji za mala i srednja preduzeća, „što će dodatno opteretiti Poresku upravu“, a neće imati efekta. Veći PDV će, kako su izračunali u Savetu, troškove prosečnog domaćinstva podići za 0,9 odsto.
Petrović je pozdravio i podizanje poreza na dobit sa 10 na 12 odsto, što je i dalje među najnižim stopama u Evropi, rast akciza na duvan i ukidanje kvazifiskalnih naknada. Ograničavanje rasta plata i penzija je takođe ocenjeno kao dobro, ali je program 13. penzije okarakterisan kao proizvoljan i loše targetiran.
– Program diskvalifikuje oko 100.000 starih lica koja uopšte ne primaju penziju, a ne uzima u obzir ni imovinsko stanje ostalih članova domaćinstva. Penzioner sa 16.000 dinara koji izdržava suprugu bez penzije neće dobiti pomoć, ali će zato 13. penziju dobiti penzionerka koja prima 14.000 dinara, a čiji muž ima visoku penziju. Uz to, uvedeno je i naglo presecanje koje je moglo biti izbegnuto, a kojim penzioner sa 15.000 dinara dobija dodatnih 16.000 dinara, a onaj sa 15.001 dinar ne dobija ništa – navode u Fiskalnom savetu.
Nedostaje jedan stub
– Vlada je postavila prva dva stuba fiskalne konsolidacije: poresku reformu i ograničenje rasta plata i penzija. Ali, za konsolidaciju su potrebna sva tri stuba, odnosno još i sveobuhvatna reforma javnih rashoda. Konkretno, potrebno je osloboditi se troškova vezanih za preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju, smanjiti subvencije, rešiti se viška zaposlenih, promeniti penzijski sistem, smanjiti izdavanje državnih garancija i rešiti problem koji je stvoren fiskalnom decentralizacijom – zaključili su u Fiskalnom savetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
