Polisa ublažava štetu

Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći gubici u srpskoj poljopivredi nastaju upravo kao posledica vremenskih nepogoda i grada. Kao primer neka posluži 2005. godina, za koju postoje merodavni podaci, i kada su registrovani gubici izazvani nevremenom iznosili 7,3 milijarde dinara ili oko 86 miliona evra. Da bi se ublažile posledice nevremena i štete na usevima, Ministarstvo poljoprivrede ponudilo je ratarima regresiranje troškova premije osiguranja u iznosu od 40 odsto. Procenjeno je da je osiguranje useva, plodova i životinja jedan od proverenih načina da se troškovi nastali kao posledica nevremena – ublaže. Pošto poljoprivrednici nisu dovoljno informisani o mogućnostima korišćenja osiguranja kao vida zaštite useva, angažovani su savetodavci koji će potencijalnim korisnicima pokušati da ukažu na prednosti tog vida zaštite.

– U direktnom sam kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima u pet opština srednjebanatskog regiona, među njima ima onih koji koriste osiguranje, ali i onih koji nisu dovoljno upoznati sa tom uslugom. Naš posao je da im ukažemo na značaj osiguranja, naglašavajući činjenicu da država regresira 40 odsto od premije osiguranja. Pokazujemo im kako da sami preračunaju premiju pre nego što kontaktiraju osiguravajuću kući. Jedan od saveta koje im upućujemo glasi da pre odluke o osiguranju kontaktiraju što veći broj osiguravajućih društava, jer svaka od osiguravajućih kuća, osim opštih uslova, ima i neke specifičnosti, pa izbor treba uskladiti sa sopstvenim mogućnostima – objašnjava za Danas Ljiljana Maletić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Prema njenim rečima, proizvođači koji već koriste osiguranje nameravaju da nastave sa tom praksom ali bi želeli da probaju i pakete koje nude druge osiguravajuće kuće, dok oni koji nemaju ovakva iskustva, prva saznanja dobijaju od savetodavaca.

– Kada bi veći broj poljoprivrednih proizvođača osiguravao svoju poljoprivrednu proizvodnju, premije osiguranja bi bile niže, a istovremeno bi se izbegli rizici i povećani troškovi usled nastalih šteta. Naravno, preduslov za to je što korektniji odnos osiguravajućih kuća koje na scenu stupaju u trenutku kad dođe do štete – komentariše naša sagovornica.

Prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i rurarlnom razvoju, pravo na regres za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i ima aktivan status. Jedan od uslova je i da je kod društva za osiguranje osigurao useve i plodove od rizika umanjenja prinosa, rasadnike i mlade višegodišnje zasade i životinje.

– Pravo na regres podrazumeva 40 odsto od visine premije osiguranja. Zahtev za ostvarivanje prava na regres (u dva primerka) podnosi se Upravi za trezor i to u periodu od 15. jula do 31. oktobra tekuće godine. Kada Uprava za trezor utvrdi da su svi uslovi po podnetom zahtevu ispunjeni, odobrena sredstava se prenose na namenski račun poljoprivrednog gazdinstva otvoren kod poslovne banke – kaže Ljiljana Maletić i podseća da ukoliko dođe do potpunog ili delimičnog uništenja useva osiguranik stiče pravo na nadoknadu štete u skladu sa potpisanim ugovorima.

Računica

Vrednost na koju se usevi i plodovi osiguravaju izračunava se tako što se pomnoži stvarno očekivani prinos kulture koja se osigurava, dakle kilogram po hektaru, sa tržišnom cenom na veliko koja se formira u vreme žetve, odnosno berbe. Visina premije zavisi kako od sume osiguranja tako i od nekih dodatnih činilaca kao što su lokacija useva, biljna vrsta. Plaćanje premije je najčešće usklađeno sa dinamikom ostvarenja prihoda u poljoprivredi.

– 4,1 milion hektara obradivih površina – osigurano 7,09 odsto

Šta se može osigurati

Predmet osiguranja mogu biti usevi, plodovi, livadske trave, lekovito bilje, ukrasno bilje, voćnjaci i vinogradi, mladi voćnjaci i vinogradi (pre stupanja u rod), voćni, lozni i šumski sadni materijal. Usevi i plodovi se mogu osigurati od grada, požara i udara groma, što spada u osnovne rizike i od poplava, oluja, jesenjih mrazeva, zimskog izmrzavanja, prolećnog mraza, što su dopunski rizici. Nova kategorija osiguranja je suša, koja može naneti velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji. Osiguranjem životinja smanjuju se troškovi nastali usled oboljenja, lečenja, prinudnog klanja ili uginuća životinja. Postoji i mogućnost osiguranja životinja od rizika gubitka priplodne sposobnosti junica i krava, gubitka teleta ili ždrebeta pri porođaju. Uslov da se životinje osiguraju jeste da su zdrave i da su obeležene u skladu sa važećim propisima. Period trajanja osiguranja može biti do jedne godine i od 5 do 10 godina. Vrednost na koju se životinja osigurava je njena tržišna vrednost u momentu zaključenja ugovora o osiguranju. Osiguranjem su obuhvaćeni kopitari, goveda, ovce, koze, svinje, živina, pčele.