Političari moraju da budu hrabriji

Većina mera predloženih u ovim zakonima refleksija su ekspozea premijera Ivice Dačića, koji je prilikom rekonstrukcije Vlade građanima u avgustu 2013. obećao univerzalnu socijalnu zaštitu, stimulativnu fiskalnu politiku i izmene sistema penzionog osiguranja.

„Potrebna je fiskalna politika koja naglasak prebacuje sa nameta na rad na namete na imovinu, profit i, u meri koliko je nužno, potrošnju. Treba završiti proces privatizacije za 179 privrednih društava u restrukturiranju. Treba stimulisati i aktivno privlačiti direktne strane investicije i profesionalni menadžment. Treba promeniti Zakon o planiranju i izgradnji, izmeniti Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji. Neophodno je započeti javnu debatu i reformu sistema penzionog i invalidskog osiguranja, uz poštovanje kontinuiteta ostvarenih prava“, naveo je u svom ekspozeu Dačić.

Iako od tada do danas nije prošlo mnogo vremena, evidentno je da je malo šta od obećanog završeno. Prema rečima Toplice Spasojevića, vlasnika ITM grupe, set od četiri povučena zakona je potreban „kako bi se povećale investicije i olakšalo poslovanje privredi u ovim teškim vremenima, kada naši konkurenti u regionu imaju bolje uslove za rad“.

– Ovo je ipak bilo očekivano, ako ulazimo u izborni ciklus. Jedino je dobro što će odlaganje kratko trajati, dva ili tri meseca, ako brzo bude konstituisana nova Vlada, tako da nećemo izgubiti mnogo vremena. Mislim da je u drugoj polovini prošle godine počela da se priprema reformska atmosfera u Srbiji i da ljudi sada drugačije razmišljaju – kaže Spasojević.

Bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, sada vlasnik firme Eki investments, upozorava da je za sprovođenje reformi neophodan društveni konsenzus i da „bismo previše pojednostavili stvari ako bismo dva ili tri predloga zakona proglašavali za celovitu sistemsku regulaciju“.

– Ovde se ne radi samo o četiri zakona, jer ako se oni i usvoje, a ne dođe do realizacije svih reformi, to znači da je izostao društveni konsenzus – napominje Vlahović.

U sličnom duhu razmišlja i Nikola Pavičić iz Sintelona, navodeći da je „usvajanje ovog seta zakona samo pretpostavka za prave reforme koje tek treba da uslede“.

– Predlozi Ministarstva su na mestu i apsolutno je neshvatljivo da protivnici žele da razapnu ministra koji želi da oživi privredu. Vodeći ljudi u državi nisu odlučni, a ako ne nastupe hrabrije izgubiće poverenje i proći kao i njihovi prethodnici – tvrdi Pavičić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar takođe smatra da se ovde radi samo o privremenom odlaganju zbog izbora.

– Ovo su dobro osmišljene reforme. Zakon o radu je formulisan tako da je dobar za zaposlene, dobar za nezaposlene, ali i za celo društvo jer liberalizuje radne odnose. Ali otpori grupa kojima promene ne odgovaraju su veliki. Ne bih isključio mogućnost da će posle izbora otpor biti manji – kaže Madžar.

Njegov kolega Ljubodrag Savić ima drugačiji stav. On veruje da pošto su predloženi zakoni dati u formi nacrta, ni javnost, ni Skupština, ni Vlada ne znaju tačno kako bi ti zakoni izgledali.

– Stoga je teško spekulisati kakav bi efekat oni imali. Ovaj nacrt, ovakav kakav jeste, oslikava stav samo ministra privrede Saše Radulovića, koji ima neoliberalni pristup, prilično prevaziđen u vreme ekonomske krize – ističe Savić.

Prvo siva ekonomija

Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta, smatra da je odlaganje termina izglasavanja zakona posledica ukupne političke situacije. „Ne može se zanemariti veliki broj nezaposlenih i ljudi sa niskim prosečnim primanjima. Situacija ne može oštro da se preseče. Kontroverze oko predloženih zakona dovode običnog čoveka u nedoumicu da li će reforme doneti veću zaposlenost ili nezaposlenost“, kaže Milovanović, dodajući da poslodavci neće biti mnogo rasterećeni fluktuiranjem radne snage. Po njemu, prva mera bi trebalo da bude suzbijanje sive ekonomije.