Da li će poslodavcima u Srbiji prilikom zapošljavanja biti sve važnije jesu li kandidati izmirili komunalne račune i hoće li se „neuredne platiše“ teže zapošljavati? Ma koliko ovakva pitanja zvučala apsurdno, aktuelno zakonodavstvo i praksa mogli bi dovesti do toga.
Sve je više naloga sudskih i privatnih izvršitelja koji obavezuju poslodavce da zaplene zarade svojih radnika u cilju izmirenja njihovih izvršnih dugovanja prema komunalnim preduzećima, mobilnim operaterima, bankama ili sudskim i poreskim organima, uz jasno upozorenje da će ukoliko to ne učine sami morati da izmire preostale dugove svojih radnika. Ovakvi zaključci izvršitelja dostavljaju im se na osnovu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, koji je usvojen u drugoj polovini 2011. godine, a u celini počeo da se primenjuje 2012. Uprkos tome, za njegove odredbe šira javnost još uvek ne zna u dovoljnoj meri.
Biznismen Zdravko M. iz Niša kaže za naš list da je bio veoma iznenađen kada je dobio zaključak privatnog izvršitelja koji njegovu firmu obavezuje da zapleni dve trećine zarade radnice S.M. i da taj iznos uplati na račun u OTP banci, na ime njenog duga prema gradskom vodovodu JKP Naissus. U zaključku je navedeno da će ukoliko to ne učini, sud obavezati njegovu firmu da isplati preostali dug umesto radnice. Sve je postalo još besmislenije kada im je S. M. rekla da se i vodomer i dug ne vode na nju već na njenog supruga.
– Od nas se traži da u ime države budemo uterivači dugova sa kojima nemamo ama baš nikakve veze. Čak nam se preti da ćemo morati da platimo dugove koji nisu naši ukoliko ne budemo plenili zarade svojih radnika. Sasvim sam siguran da će brojni poslodavci nakon pristizanja ovakvih naloga odjavljivati radnike koji privatno duguju ko zna kome, a da će oni nastaviti da rade kod njih „na crno“. Takođe verujem da će poslodavci sve češće tražiti od budućih radnika da dokazuju da su izmirili komunalne i druge račune, kako to ne bi morali da rade oni. Ja sam takvo pitanje ovih dana već postavio kandidatima za posao u našoj firmi- kaže naš sagovornik.
U JKP Naissusu potvrđuju da je sve više naplata dugovanja plenidbom zarada i drugih primanja izvršnih dužnika od strane njihovih poslodavaca. Portparol Naissusa Zoran Ignjatović kaže za Danas da je ovo JKP u drugoj polovini prošle godine plenidbom naplatilo dugove u 50 – tak slučajeva i u ukupnom iznosu od oko 1,8 miliona dinara. To nije zanemarljiva cifra s obzirom da je u celoj prošloj godini od ukupno 640 utuženih privatnih luca naplaćeno oko 15 miliona dinara od 23 miliona, koliko je iznosilo ukupno potraživanje.
– Tačno je da se o Zakonu o obezbeđenju i izvršenju još ne zna dovoljno, ali to ne menja činjenicu da je je on na snazi i u primeni. Poslodavac mora da zapleni propisani deo zarade svog radnika, a ako to ne učini, izvršni poverilac ima pravo da ga tuži sudu za isplatu celog preostalog duga tog radnika. Poslodavac je dužan da zapleni zaradu zaposlenog i ukoliko je izvršni dužnik njegov supružnik jer se zaposleni u tom slučaju smatra solidarnim dužnikom, pošto je sa dužnikom u braku i živi na istoj adresi. Jedini način da poslodavac nema nikakve veze sa dugom svog radnika prema drugom poveriocu je da mu da otkaz- objašnjava za Danas privatni izvršitelj Zoran Bogdanović.
Prema Zakonu u obezbeđenju i izvršenju, sudski i privatni izvršitelji mogu doneti zaključke o plenidbi zarade samo na osnovu sudske presude i rešenja o izvršenju. Prinudna naplata dugova za komunalne i usluge mobilne telefonije, kao dugova za parkiranje u isključivoj su nadležnosti privatnih izvršitelja, dok su za izvršenja odluka u porodičnim i radnim sporovima jedino ovlašćeni sudski izvršitelji. Svi oni mogu da ulaze u stanove izvršnih dužnika i protiv njihove volje, a da svoja rešenja sprovode i neradnim danima, izuzetno i noću.
Umanjenje prava građana
Ovakvi zaključci izvršitelja sigurno doprinose umanjenju ljudskih prava građana. Najpre, potraživanja za usluge javnih komunalnih preduzeća zastarevaju za godinu dana, a u ovim zaključcima pominju se i dugovi koji su znatno stariji. Takođe, i dužnici i poslodavci morali bi da imaju pravo na dvostepenost rešavanja predmeta, a u zaključcima izvršitelja se, recimo, navodi da poslodavci „nemaju pravo na prigovor“, mada prvi put čuju da su obavezni na plenidbu zarade svog radnika. Posebno je problematično što izvršitelj nekog proglašava solidarnim dužnikom, a da se taj neko nije izjasnio da to želi da bude, zaključujući da on to jeste samo zato što živi na istoj adresi sa stvarnim dužnikom- ocenjuje za Danas Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
