Privredni rast podstiče kreditiranje

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  I udeo nenaplativih kredita, koji su u pojedinim zemljama na visokom nivou, trebalo bi da se smanji. Ovo su neki od zaključaka objavljenih u najnovijoj Bankarskoj studiji za region CIE, koja je nastala kao rezultat istraživanja stručnjaka Direkcije za strateške analize UniCredit banke.

– Iako su razlike između pojedinih zemalja i dalje prisutne, ipak se može reći da su, generalno posmatrano, u bankarskim sektorima u regionu CIE zabeleženi pozitivni trendovi. U nekim zemljama zabeležen je trend rasta kreditiranja, a sve je prisutniji i model finansiranja u kojem lokalni depoziti postaju sve važniji izvor sredstava. Ipak, banke moraju da posvete veliku pažnju okruženju koje karakterišu niske kamatne stope, regulatorni pritisci, ali i kretanja na tržištima u razvoju, kao i geopolitičke napetosti – izjavio je Karlo Vivaldi, direktor Sektora za poslovanje u regionu CIE UniCredita.

Istraživanje pokazuje i to da je većina zemalja regiona CIE zabeležila u 2015. dinamičnije stope rasta nego prethodnih godina. Kao argument za tu konstataciju navodi se podatak da je Srbija ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto, dok je u Češkoj stopa rasta BDP-a iznosila 4,3 odsto. Jedini izuzeci su Rusija, koja se suočila sa snažnim padom cena nafte i sankcijama Evropske unije i SAD-a, zatim Ukrajina, koja se suočila sa gubitkom velikih proizvodnih kapaciteta u istočnom delu zemlje. Zanimljivo je zapažanje analitičara da su se nove članice EU iz Centralne Evrope (EU-CIE1) pokazale otpornijim na promene raspoloženja investitora prema tržištima u razvoju. Zemlje EU-CIE iskoristile su viškove na tekućim računima platnih bilansa, ili niže deficite, zahvaljujući snažnom izvozu u evrozonu, niskim cenama robe i viškovima na kapitalnom računu koji su najviše posledica priliva sredstava iz fondova EU. Konstatuje se, takođe, da su ekspanzivnija monetarna politika i snažnija domaća potražnja dale dodatan podsticaj.

– Prosečni racio kredita i depozita znatno se popravio, sa 122 odsto u 2008. godini na 101 odsto u 2015. godini, pa se očekuje brži rast kreditiranja banaka, naročito u nekim zemljama Centralne Evrope. U pojedinim državama dinamika rasta bila je slabija, dok su u nekim zemljama na to uticali i jednokratni faktori. Kad je reč o stambenim kreditima, zapazili smo da lokalne valute sve više dobijaju na važnosti u poređenju sa pozajmicama u stranoj valuti, što znači da su nekadašnje slabosti sve manje. Većina lokalnih bankarskih sektora održala je profitabilnost – komentariše Mauro Đorđo Marano, zamenik direktora Direkcije za strateške analize za region CIE.

Sudeći prema najavama UniCredit će, uprkos izazovima, i u narednom periodu biti strateški investitor u regionu CIE. Ova bankarska grupacija, koja je u 2015. godini povećala broj klijenata za više od 1,2 miliona (plan je da do 2018. svoju bazu svake godine obogati za dodatnih milion), nastavlja da razvija poslovanje u regionu, kako sa kompanijama, tako i sa fizičkim licima. Očekuje se da će volumen plasiranih kredita porasti za 20 milijardi evra na 106 milijardi evra u 2018. godini.

Slabi pritisak nenaplativih kredita

Analitičari UniCredita procenjuju da će očekivani privredni oporavak u narednom periodu pozitivno uticati na kreditiranje, posebno u zemljama koje su do sada u tom pogledu zaostajale. Pored toga, pozitivan rast BDP-a, u kombinaciji sa manje restriktivnim monetarnim politikama i aktivnostima čišćenja bilansa u državama poput Rumunije, Slovenije i Mađarske, trebalo bi da smanje pritisak nenaplativih kredita. Očekuje se, takođe, da će profitabilnost ostati iznad nivoa Zapadne Evrope.