Radnici beže iz potonulih firmi

Za većinu preduzeća u restrukturiranju, bilo da su pod zaštitom od poverilaca ili ne, tenderi za privatizaciju još uvek nisu raspisani. Generalni direktor Grupe Zastave vozila, Dragan Srejović, za naš list kaže da će aukcije za prodaju imovine preduzeća i ustanova (Zastava medicina rada) biti raspisivani u različitim terminima i pod različitim uslovima. Proizvođač priključnih vozila (automobilskih prikolica), Zastava INPRO (za koju je najozbiljnije zainteresovana francuska kompanija Trigano), trebalo bi, prema njegovim rečima, da bude privatizovan u decembru. S druge strane, tendera za privatizaciju Zastave kamioni i Zastave specijalna vozila još uvek nema i njihovo raspisivanje može da se očekuje tokom narednog meseca.

Do sada su, prema nezvaničnim informacijama, raspisani tenderi za privatizaciju nekoliko desetima preduzeća koja su izašla iz postupka restrukturiranja, među kojima i za kragujevački „21. Oktobar“, pojedine fabrike Prve petoletke, Jagodinsku pivaru, Armaturu iz Aleksinca i druge. Upućeni tvrde da nijedna firma koja je ponuđena potencijalnim kupcima do sada nije privatizovana. Ono što ipak uliva neku nadu, jeste da će se sve firme predviđene za privatizaciju, prodavati iz tri puta. Prvi put se potencijalnim kupcima nude po procenjenoj vrednosti imovine, drugi put je jeftinija za 50 odsto, dok na trećem tenderu firme koštaju tek trećinu od početne cene.

Za nekadašnju Zastavinu fabriku „21. oktobar“, koja je u postupak privatizacije ušla nešto ranije, trenutno je u toku drugi tender, pošto se na prvi niko od potencijalnih investitora nije javio. Direktor preduzeća Goran Stojković kaže da pouzdane informacije o zainteresovanim kupcima ima jedino Agencija za privatizaciju, ali je ovde javna tajna da je za preuzimanje dela „21. oktobra“ zainteresovano slovenačko „Gorenje“, za koju ta kragujevačka fabrika godinama unazad proizvodi milionske serije delova za ugradnju u belu tehniku. On smatra da bi mogla da uspe tek treća aukcija, kada je prodajna cena 33 odsto od procenjene, ali da je, ipak, bilo mnogo bolje da je preduzeće bilo podeljeno na deo koji radi i onaj koji ne radi, jer je ovolika kolika je bila i ostala, prevelik zalogaj za većinu investitora. Inače, „“21. oktobar“ je svojevremeno proizvodio delove od plastike i svetlosnu opremu za više od 200.000 Zastavinih automobila, ali i za izvoz u Rusiju i druge zemlje.

Pored evidentnog deficita zainteresovanih investitora, onespokojava i činjenica da većina radnika preduzeća koja su izašla iz restrukturiranja, iz njih beže maltene glavom bez obzira, odnosno uz tzv. socijalni program koji im obezbeđuje otpremnine od prosečnih pet do šest hiljada evra i potonju „perspektivu“ – na ulici. Radnici koji najbolje poznaju situaciju u svojim firmama, očito ne veruju u njihovu „svetlu budućnost“, posebno ne sada, kad veruju da država svojim potezima (ne)svesno nastoji da ugasi i ono što se spasiti može u domaćoj industriji.

Radnici, tako, masovno beže i iz zaštićenih i nezaštićenih preduzeća. Više od 90 odsto zaposlenih u Zastavi kamiona, koja će do kraja maja 2016. biti zaštićena od potraživanja poverilaca, nedavno se izjasnilo za napuštanje svojih radnih mesta. Gotovo svi radnici već su napustili „14. Oktobar“, IMR i mnoga druga preduzeća koja očekuju privatizaciju prodajom imovine. Bez radnika su, naravno, ostale i sve one fabrike u kojima je pokrenut stečaj, kao što su Metal sistemi, u kojima će naredne sedmice biti proglašen bankrot, kao i u IMT-u, Vagonki, Livnici Topola…

Bežanija zaposlenih iz nekada vodeći srpskih fabrika, nagoveštava ništa drugo do totalni slom domaćeg metalskog kompleksa, bez kojeg, pokazuje praksa najrazvijenijih svetskih ekonomija, nema prosperitetne privrede. Srbiji zato najozbiljnije preti opasnost da definitivno ostane bez proizvođača transportnih i sredstava za rad. Podsetimo da će očekivanim gašenjem IMT-a biti ugašena proizvodnja traktora, poljoprivredne mehanizacije, viljuškara i utovarivača. Ukoliko IMR ne bude privatizovan, neće više biti domaće proizvodnje, opet traktora, ali i industrijskih, brodskih i drugih motora.

Kruševački „14. Oktobar“, čija je sudbina, takođe, više nego neizvesna, proizvodi bagere, mašine, poljoprivrednu mehanizaciju. Jedina fabrika za proizvodnju srednjih i lakih teretnih vozila u jugoistočnoj Evropi, Zastava kamioni, bez obzira na najave nema više nikakvu perspektivu. Slično je i sa Vagonkom iz Niša, fabrikom vagona iz Kraljeva, najverovatnije i FA P-om… Urušava se srpska industrija stvarana od davne 1853. (kad su u Kragujevačkoj Topolivnici izliveni prvi topovi), do kraja 80-ih prošloga veka.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je utvrdio da su fabrike koje su izašle iz postupka restrukturiranja, u stvari, odavno bankrotirana preduzeća. Ovi bi, otprilike, trebalo da znači da za njima i ne treba mnogo žaliti. Činjenica je, međutim, da u strukturi neizmirenih finansijskih obaveza domaćih fabrika, najveću stavku predstavljaju dugovi prema državi, koja je, da joj je stalo do domaće industrije, mogla i da otpiše ionako nenaplativa potraživanja i da spasi tehnologiju u preduzećima u kojima se to moglo.

– Vlada Srbije nije zainteresovana za opstanak i dalji razvoj domaće industrije. Zbog toga će, ubeđen sam, gotovo sva preduzeća koja su izašla iz restrukturiranja, bez obzira da li su pod zaštitom do sredine naredne godine ili ne, završiti najpre u stečaju, a potom u likvidaciji. Priče o nekakvoj reorganizaciji i ponovnom pokretanju preduzeća iz stečaja, nemaju nikakvo pokriće u praksi. U poslednjih deset godina, naime, od više od 4.700 preduzeća u kojima je pokrenut stečaj, preživelo je tek 36 njih. To je činjenica, ujedno i nagoveštaj šta čeka preduzeća koja su izašla iz restrukturiranju i zaposlene u njima – smatra predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić, naglašavajući da se kod nas upravo završava projekat deindustrijalizacije zemlje.

I iz stečaja do novog vlasnika

Pod teretom dugova i potraživanja poverilaca već su poklekla, odnosno otišla u stečaj kragujevačka preduzeća Autosaobraćaj i Metal sistemi, te Livnica Topola, Industrija motora i traktora (IMT) iz Beograda, Vagonka iz Niša, kruševačka Župa, Zorka iz Šapca, Zastava auto – delovi, BIP i druge. Spasu kroz postupak privatizacije, pored onih zaštićenih, još uvek se nadaju „21. Oktobar“ iz Kragujevca, Industrija motora Rakovica (IMR), „14. Oktobar“ iz Kruševca, koji je, prema informaciji iz Sindikata metalaca Srbije u stečaju, dok u Agenciji za privatizaciju tvrde da je viđen za promenu vlasničke strukture. Novog vlasnika čeka i Industrija stakla Pančevo, beogradski proizvođač motora DMB, Jagodinska pivara, Budimka iz Požege i druga preduzeća.