Sajam turizma doneo gradu 15.000 noćenja

Ona ističe kako je tokom prošle godine održano četrdesetak sajamskih manifestacija, kako su realizovane brojne sistemske racionalizacije i uštede, čiji efekti tek treba da se iskažu, smanjen broj zaposlenih, resistematizovana radna mesta. „Beogradski sajam nema zaduženja niti neispunjenih obaveza prema državi. Iza ovih nekoliko reči krije se veliki trud, samokritika i odricanje, ali i vera da svi putevi sa ove i ovakve platforme vode u bolju budućnost“, napominje naša sagovornica.

 Završio se još jedan Sajam turizma. Kako ste zadovoljni organizacijom, posetom? Da li je ispunio Vaša očekivanja i još jednom potvrdio da je jedan od najboljih sajmova u zemlji?

– Nedavno završeni 37. Međunarodni sajam turizma jedan je od najboljih u zemlji, a među najboljima je i u ovom delu Evrope. Iako brojke ne čine uvek suštinu, dovoljno je kao ilustraciju navesti zvaničan podatak koji govori o 1.103 registrovana izlagača iz više od 50 zemalja, što je sedam odsto više nego prethodne godine, da je tokom četiri sajamska dana Beogradski sajam ugostio oko 70.000 ljudi, od kojih čak 5.000 iz inostranstva, odnosno čak 12 odsto više, ili da su turističke agencije na sajmu prodale 15 odsto više turističkih aranžmana nego prošle godine. Beogradu je sajam doneo više od 15.000 noćenja, a finansijski i ekonomski efekti na privredu Srbije podrazumevaju se, ali su merljivi tek naknadno. Možda bi kao prilog ovim podacima vredelo navesti i jedan neobičan kuriozitet. Naime, drugog dana sajma oboren je još jedan rekord. Kroz ulazne kapije sajma tog dana prošla su 5.254 vozila, što je najveći broj vozila u jednom sajamskom danu.

Uspeh ovogodišnjeg Sajma turizma treba tražiti i u naporima svih u ovoj državi kojima je turistička privreda prioritet, od gradskih do republičkih turističkih i svih drugih reprezentativnih organizacija, institucija i tela, uključujući i nadležno ministarstvo. Podsećam da je sajam otvorio premijer Aleksandar Vučić, i to je prvi put da predsednik Vlade otvara sajamsku manifestaciju još od daleke 1978. godine. Svojevrstan pečat, pa i ekskluzivnost ovoj manifestaciji, dali su ovogodišnji najvažniji partner Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i brojni egzotični i premijerni učesnici poput Jamajke. Turističke usluge obilovale su pogodnostima koje su posetiocima i potencijalnim kupcima aranžmana i drugih turističkih usluga bili ponuđeni.

 Za nekoliko dana počinje Sajam automobila. Kako se pripremate i šta očekujete od njega?

– Bijenalni Međunarodni salon automobila, poznatiji kao Sajam automobila, koji se ove godine održava 52. put, zajedno sa Međunarodnim sajmom motocikala i bicikala Motopassion, najstarija je i najprestižnija izložba automobilske industrije u celom regionu.

Ovaj naš sajam ima „nesreću“, ali i privilegiju i čast, da se po sili kalendara održava neposredno posle najpoznatijeg i najspektakularnijeg među svim sajmovima posvećenim automobilima i automobilskoj industriji – onog u Ženevi. Ženevski se, naime, završava 15. marta, a naš počinje 20. marta i traje do 29. marta. Ta činjenica predstavlja svojevrstan profesionalni izazov, i povećava našu odgovornost da se bude na nivou najnovijih dostignuća u ovoj oblasti, na nivou tradicije i zahteva vremena, i potreba i mogućnosti domaćih kupaca. Obezbedili smo više od 35.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, učešće više od 400 izlagača, proizvođača, uvoznika i distributera svih automobilskih brendova, iz 26 zemalja sveta, pre svega onih koji posluju na našem tržištu. Obezbedili smo predstavljanje i više od 50 modela automobila koji su premijerno predstavljeni na tek završenom Ženevskom salonu.

 Beogradski sajam uskoro očekuje privatizaciju. Kako se pripremate za to?

– Što se nas tiče, proceduralni sadržaj privatizacionog procesa već je ušao u drugu godinu, jer smo neke od predviđenih obaveza i preduslova za potencijalnu privatizaciju počeli da ispunjavamo još početkom prošle godine.

U celini uzevši, može se reći da smo za svako moguće rešenje u vezi sa privatizacijom spremni. Ali, s obzirom na to da Beogradski sajam ne odlučuje ni o modelu, ni o vrednosti, ni o kalendaru privatizacije, nego je sve to u striktnoj nadležnosti Agencije za privatizaciju, u saradnji sa Ministarstvom privrede, mi ne raspolažemo dodatnim informacijama u vezi s privatizacionim procesom. U suštini, naš je posao i obaveza da poslovanjem i svakim drugim angažmanom vlastitu startnu osnovu pred privatizaciju učinimo što stabilnijom i konkurentnijom. I to na svaki način i činimo. 

 Šta očekujete od 2015?

– Ova godina je odlično počela i iz današnje perspektive ne vide se razlozi da se tako ne nastavi. Pored planiranog sajamskog kalendara, verujem da Sajmu idu u prilog privredne i strukturne reforme, najavljeni kapitalni projekti, dosledno približavanje Evropskoj uniji i druge aktuelne Vladine mere. U konačnom zbiru to treba da vodi jačanju pozicije Beogradskog sajma kao vodeće sajamske kuće, i to ne samo u širem regionu, što na neki način već jeste.

Očekujemo da se poboljšanjem sveukupnog privrednog ambijenta podstakne i veća zainteresovanost privrednih subjekata za sajamski deo njihovog poslovanja, a da potom i građani, potencijalni posetioci, odnosno korisnici sajamskih usluga, od te činjenice imaju konkretne koristi. 

 Da li će biti nekih novina u odnosu na prethodne godine?

– Nastojimo da u granicama svojih mogućnosti sistematski poboljšamo infrastrukturne uslove i za izlagače i za posetioce, da se prilagođavamo zahtevima vremena i povećamo „vidljivost“ sajamske delatnosti. Možda je ovo prilika da se pomene i još jedna strateška poslovna namera – relativno inovativan poslovni koncept. Radi se o tome da nameravamo da neuporedivo značajniji deo svog poslovanja posvetimo privlačenju biznis posetilaca – kategoriji koja je u prilici da, ponekad i presudno, spaja tržišta i kreira tražnju. U tom kontekstu, značajno mesto dajemo često ekskluzivnim a nedovoljno promovisanim sajamskim eksponatima, kojima je potreban dodatni marketinški stimulans radi privlačenje stranih kompanija i poslovnih ljudi.

U tom smislu, Beograd, odnosno Beogradski sajam, vidimo kao mesto povezivanja srpske sa drugim privredama. Ovde se susreću regionalna ponuda i tražnja različitih vrsta roba. Želimo da iskoristimo tu poziciju i damo pun doprinos u realizaciji privrednih aranžmana značajnih za našu državu.