Da je izborna kampanja uveliko počela, osim iz izjava političara, da se primetiti i iz zakonodavne delatnosti. Poslednji primer predstavljaju izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje su na snagu stupile u petak, konstruisane tako da novac iz republičkog budžeta usmere ka lokalnim samoupravama, koje onda mogu da ga potroše prema svojoj volji. Predlagač ovih izmena su, očekivano, bili Ujedinjeni regioni Srbije, ali je zakon dobio podršku svih iz vladajuće koalicije, sa izuzetkom Saveza vojvođanskih Mađara.
Međutim, problem sa ovim izmenama je sledeći – za njegovu realizaciju potrebno je čak 40 milijardi dinara naredne godine, a novca u budžetu nema.
Rupa veličine 1,5 odsto celog bruto domaćeg proizvoda Srbije, Vladu ni najmanje ne zabrinjava, jer je činjenicom da je takav zakon predložila neka partija (URS), a ne sama Vlada, izbegnuta obaveza predlagača da u izmenama zakona navede kako će se obezbediti novac za njihovu primenu.
Rezultat toga je veće zaduživanje i rast deficita u 2012., ali i sada, pošto je prilikom poslednje posete misije Međunarodnog monetarnog fonda manjak korigovan sa 4,1 na 4,5 odsto, delom i zbog toga. Izmenama je predviđeno da ubuduće lokalne samouprave dobijaju čak 80 odsto prihoda od poreza na zarade, umesto dosadašnjih 40 odsto, što znači da Republici ostaje samo 20 procenata. Izuzetak je grad Beograd, kojem će pripasti 70 odsto ostvarenih prihoda po ovom osnovu, s obzirom na izuzetno visoka sredstva kojima prestonica raspolaže.
Dupliranje prihoda od zarada nesumnjivo će pomoći lokalnim samoupravama, ali činjenica je da one zapravo neće dobijati novac od zarada, već pozajmljeni novac, koji će država morati da uzme kako bi mogla da im prebaci ova sredstva. Kada su izmene usvajane, Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke, izjavila je da „finansijsko jačanje lokalne samouprave treba da bude sprovedeno tako da ne ugrožava budžet Srbije i ne dovede do povećanja deficita“. Par nedelja kasnije deficit je povećan.
Nove odredbe odmah je kritikovao Fiskalni savet, institucija zadužena da kontroliše da li država troši novac u skladu sa fiskalnim pravilima, ali su njihove optužbe ostale bez ikakvog efekta. To je ujedno bila i prva demonstracija mere moći ovog tela, koje bi trebalo da svojim stručnim autoritetom primora vlast na poštovanje zakona, s obzirom da mu izvršne ingerencije nisu date. Zakon su kritikovale i opozicione partije, odbacujući ga kao marketing vlasti, ali i MMF, koji je podsetio da je URS iskoristio zakonsku rupu kako bi kroz parlament progurao fiskalno neodgovoran zakon, koji traži da se novac troši, ali ne kaže kako će se sredstva za to pronaći.
Izmenama zakona sada se menjaju i transferi lokalnoj samoupravi, koji se od sada zovu transferi solidarnosti, tako da će najviše novca dobiti najnerazvijenije opštine, dok Beograd uopšte neće primati transfere iz budžeta. Sistem se menja tako da se deo transfera sada oduzima od bogatijih gradova i opština i usmerava ka siromašnijim, što bi trebalo da doprinese boljitku najugroženijih.
Od zarada planiran porez od 79,1 milijarde
Beograd – Porez na zarade naplaćuje se po stopi od 12 odsto na osnovicu koja se dobija kada se ukupna zarada umanji za 5.560 dinara. Budžetom za 2011. bilo je predviđeno da ukupan iznos prikupljen od poreza na dohodak (koji se najvećim delom odnosi na zarade) bude 79,1 milijardu dinara. Međutim, do kraja jula naplaćeno je na ime poreza na zarade samo 36,2 milijarde, dok je ukupan prihod od poreza na dohodak za prvih sedam meseci ove godine bio 45 milijardi dinara. Prema planu, ukupna poreska primanja budžeta trebalo je da budu 726,4 milijarde ove godine, što znači da je udeo poreza na dohodak bi planiran na čak 10,9 odsto. Taj prihod će počev od 2012. biti manji za dve trećine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
