Spas u kreiranju kadrova po meri potreba kompanija

Na ove alarmantne podatke koji signaliziraju da se svet, i u sferi zapošljavanja, našao na rubu krize, ukazali su analitičari Menpauer grupe koji su predstavili rezultate istraživanja u kojem je učestvovalo oko 40.000 poslodavaca iz 39 zemalja. Oni upozoravaju na paradoksalnu situaciju da je uprkos prevelikoj ponudi teško pronaći radnike koji su kvalifikovani da popune otvorena radna mesta.

Najviše poteškoća prilikom pronalaženja odgovarajućih radnika imaju poslodavci u Japanu – čak 80 odsto njih suočava se s tim problemom. Za nijansu bolja situacija je u Indiji gde 67 odsto poslodavaca teško pronalazi odgovarajuću radnu snagu. U Brazilu se taj procenat kreće oko 57 odsto, u Austriji i na Tajvanu oko 54 odsto, u Rumuniji 53 odsto, u SAD 52 odsto, u Argentini 51 odsto, u Turskoj 48 odsto, u Švajcarskoj 46 odsto, na Novom Zelandu 44 odsto, u Singapuru 44 odsto, u Bugarskoj 42 odsto, u Hong Kongu 42 odsto, a u Meksiku 42 odsto. Problem nedostatka odgovarajućih radnika najmanje je izražen u Poljskoj, Irskoj i Norveškoj. Zanimljivo je, takođe, da se broj poslodavaca u SAD koji se suočavaju s tim problemom uvećao za 38 odsto, što je najviši procenat otkada se sprovodi istraživanje u toj zemlji. Rezultati istraživanja ukazuju i na to da poređenju sa globalnim prosekom, poslodavci u američkom regionu imaju više poteškoća da pronađu odgovarajuće radnike – izraženo u procentima njih je 37 odsto, dok su se na vrhu liste najtraženijih našli tehničari (u zemljama Severne i Južne Amerike je već četvrtu godinu zaredom najteže naći kandidate za to radno mesto), zatim predstavnici prodaje, strukovni radnici i inženjeri.

Situacija nije sjajna ni kad je reč o azijsko-pacifičkom regionu gde se 45 odsto poslodavaca izjasnilo da teško popunjava otvorena radna mesta zbog nedostatka kvalifikovanih radnika. U odnosu na prošlu godinu, procenat poslodavaca koji se suočavaju s tim problemom porastao je za četiri odsto i najviši je od početka sprovođenja istraživanja (2006), od kada se taj postotak uvećao za 17 odsto. U Indiji je, inače, zabeležen najveći rast broja poslodavaca koji se suočavaju s tim nedaćama – u odnosu na 2010, kada je taj procenat iznosio samo 16 odsto, u 2011. se popeo na čak 67 odsto. Kad je reč o Evropi, Bliskom istoku i Africi može se konstatovati da je svaki četvrti poslodavac izjavio da teško pronalazi odgovarajuće radnike. Iako ispod svetskog proseka, broj ovih poslodavaca je uvećan za tri odsto u odnosu na 2010. godinu i najviši je od 2008. godine. Najviše problema imaju poslodavci u Rumuniji (53 odsto), Turskoj (48 odsto) i Bugarskoj (42 odsto). S nedostatkom kvalifikovanih radnika suočava se i 15 odsto poslodavaca u Velikoj Britaniji (u odnosu na 2010. njihov broj se povećao za šest odsto), dok je to najmanji problem za poslodavce u Poljskoj (četiri odsto), Irskoj (pet odsto), Norveškoj (devet odsto) i Španiji (11 odsto). Poslodavci u regionu Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike već petu godinu zaredom izjavljuju da im je najteže da nađu radnike za strukovne pozicije, slede tehničari i inženjeri.

Imajući sve to u vidu, stručnjaci kompanije Menpauer savetuju poslodavcima da stave pod lupu postojeće modele poslovanja i da se usmere na strategiju „kreiranja“ kadrova potrebnih za sprovođenje dugoročnih poslovnih ciljeva.

– Poslodavci moraju da budu svesni činjenice da je postkrizni period promenio način na koji svet biznisa fukcioniše. To dalje znači da poslodavci više ne mogu da očekuju da će im neophodni kadrovi u svakom trenutku biti dostupni. S druge strane, nezamislivo je da neka kompanija planira svoju razvojnu strategiju, a da prethodno ne odredi održiv izvor resursa računajući i neophodne kadrove koji će moći da podrže njene poslovne ciljeve. „Proizvodnja“ kadrova, međutim, ne može se realizovati u kratkom periodu, ali se može dugoročno razvijati i kompanije bi, u skladu sa tim, trebalo da kreiraju svoje strategije – tvrdi Džefri Ej. Džoers, predsednik i izvršni direktor Menpauer grupe.

Nova publikacija ove kompanije koja se pojavila pod naslovom „Proizvodnja kadrova za doba čoveka“, nudi poslodavcima preporuke kako da se suoče sa svojevrsnom enigmom – nedostatkom kvalifikovanih, nasuprot izobilju dostupnih radnika, uključujući i holastičku strategiju zapošljavanja koja uzima u obzir spoljašnje faktore koji utiču na ponudu stručnjaka – reč je o demografskim kretanjima, rastu tržišta u razvoju kao i o ubrzanom tehnološkom napretku. Poslodavcima se takođe sugeriše da se ozbiljnije pozabave pozicijama za koje teško „regrutuju“ stručnjake, kako bi bili sigurni da koriste prave metode „regrutovanja“ kao i jezik kojim se obraćaju kandidatima, „jer, iako je poslodavcima jasno koje su im veštine potrebne, često se događa da opis poslova ne reflektuje šta se u suštini traži od kandidata“. U prilog tome govori i podatak da se pojedina zanimanja, poput tehničara, predstavnika prodaje i strukovnih radnika, redovno pojavljuju kao vodeća na listi pozicija za koje je najteže naći kandidate.

Ozbiljan problem (28 odsto poslodavaca ukazalo je na to), predstavlja i nedostatak radnog iskustva potencijalnih kandidata koji konkurišu za otvorena radna mesta. To je, smatraju stručnjaci Menpauer grupe, još jedan od sigurnih pokazatelja da bi kompanije trebalo da unesu promene u tradicionalni program treninga i usavršavanja, kao i da se fokusiraju na programe kojima se ne samo postižu željeni poslovni ciljevi već su napravljeni tako da pomažu zaposlenima da maksimalno iskoriste sopstveni potencijal i razviju veštine koje su najpotrebnije kompanijama u kojima rade. S druge strane i oni koji konkurišu za neko radno mesto moraju da preuzmu deo odgovornosti dajući svoj doprinos prevazilaženju nesklada između ponude i potražnje određenih veština i profila kadrova. Drugim rečima, oni moraju da kreiraju sopstveni „profil uposlivosti“ identifikujući pritom šta to nedostaje njihovom dosadašnjem iskustvu i veštinama kako bi te nedostatke nadomestili i time povećali svoju „tržišnu vrednost“ kod potencijalnih poslodavaca.

Optimistička očekivanja

Prognoze analitičara Menpauera, koje se odnose na treći kvartal, za nijansu su optimističnije. Pozitivna očekivanja iskazali su poslodavci iz 35 od 39 zemalja uključenih u istraživanje. Najambicioznije planove zapošljavanja imaju Indija, Brazil, Tajvan, Turska i Singapur, dok je situacija u Španiji, Grčkoj, Italiji i Irskoj, gde su zabeležena negativna očekivanja, veoma loša. Kad je reč o Velikoj Britaniji i Italiji u tim zemljama su planovi zapošljavanja i dalje oprezno optimistični, u Kanadi i Francuskoj su iznad istorijskog proseka i nadmašuju planove u Japanu i SAD, ali su ipak ispod nivoa pre krize, dok nemački poslodavci najavljuju najobimnija zapošljavanja. Najambicioznije planove, međutim, imaju poslodavci u Indiji i Brazilu, koji iskazuju veliku potrebu za ljudstvom u sektorima finansija, osiguranja i nekretnina. Najslabija očekivanja zabeležena su u Japanu. „Pokretljivost radne snage i dalje će biti bitna alatka za prevazilaženje problema nedostatka kadrova u Evropi. Vlada Nemačke koja je prepoznala prednosti ovog modela usvojila je uredbu kojom je radnicima iz osam istočnoevropskih zemalja omogućeno da rade bez dozvola“, komentariše Džefri Ej. Džoers, predsednik i izvršni direktor Menpauer grupe.

Filip Oksenfeld, direktor Menpauer Srbija

Visoki kriterijumi poslodavaca

Već tri godine stručnjaci Menpauera nude kompanijama u Srbiji kadrovska rešenja zahvaljujući kojima su te kompanije uspele da zadrže, ili da zauzmu vodeću poziciju na tržištu. Na tom spisku su i Bajer, LG, Evropska investiciona banka, Naftna industrija Srbije, BMW Fajnenšel servis, Leksmark… Filip Oksenfeld, direktor Menpauer Srbija, koji u razgovoru za Danas podseća da istraživanjem o nedostatku kvalifikovanih radnika, koje Menpauer grupa sprovodi jednom godišnje, nije obuhvaćena i naša zemlja, kaže da bi se na osnovu trogodišnjeg iskustva moglo konstatovati da glavni problem s kojim se suočava srpsko tržište radne snage nije u broju potencijalnih kandidata već u neskladu ponude i potražnje.

– Koliko god da se govori o visokoj stopi nezaposlenosti, činjenica je da je i poslodavcima teško da nađu kandidate koji u potpunosti ispunjavaju njihova očekivanja. Tome je, između ostalog, doprineo i obrazovni sistem koji ne pruža praktično primenjiva znanja i veštine, pa ne čudi što je relevantno višegodišnje radno iskustvo preduslov na gotovo svim konkursima. Poslodavci tragaju za usko specijalizovanim „paketom“ sposobnosti koje jedan kandidat treba da poseduje a koji, osim tehničkih veština, uključuje i kritičko mišljenje, koje bi moglo da doprinese daljem rastu kompanije. Zbog svega toga, sve je teže pronaći odgovarajuću osobu za neko radno mesto – komentariše Oksenfeld i podseća da rezultati istraživanja pokazuju da će oni koji se bave prodajom i trgovinom uvek biti aktuelni, baš kao i deficitarni inženjeri.

On ukazuje i na to da im od klijenata često stiže zahtev za popunjavanje neke pozicije u oblasti prodaje, pri čemu se od kandidata traži da osim prodajne veštine i radnog iskustva u istoj ili sličnoj oblasti, po profesiji bude inženjer kako bi mogao da razume proizvode koje nudi. Oksenfeld ističe da je ta dva zahteva teško pomiriti, s obzirom na to da su oni koji se opredele za studije u oblasti inženjerstva, u budućem profesionalnom razvoju uglavnom fokusirani na rad u užoj struci. Prema rečima našeg sagovornika na listi zanimanja za kojima vlada velika tražnja našli su se i revizori kao i kadrovi iz sektora finansija. „Ono što je takođe uočljivo jeste nedovoljan broj kandidata za pozicije koje zahtevaju specifične sertifikate i licence. Znanje engleskog jezika kao i visok nivo poznavanja rada na računaru preduslovi su koji se podrazumevaju, i nažalost, nekada je nužno diskvalifikovati određeni broj kandidata upravo zbog nedovoljnog nivoa razvijenosti upravo tih veština“, upozorava Oksenfeld.