Srbija na dnu liste u regionu

Srbija se našla na 101. mestu po konkurentnosti u svetu, iza Alžira, što je pad od 2012. za čak šest pozicija. Jedine države u regionu koje su kao i Srbija „pale“ na listi konkurentnosti su Albanija (sa 89. na 95. mesto) i Slovenija (sa 56. na 62. mesto).

Srbija je najviše nazadovala kad je reč o infrastrukturi, sa 77. mesta sišla je na 90. poziciju. Primetan je i pad u oblasti makroekonomskog okruženja, pa je sa prošlogodišnjeg 115. mesta otišla na 136. ove godine. Srbija je na listi pala i kad je reč o efikasnosti tržišta rada – sa 100. na 119. poziciju, kao i po osnovu razvijenosti finansijskog tržišta.

S druge strane, na listi je najviše uznapredovala Crna Gora – sa 72. popela se na 67. poziciju, a zatim i Makedonija, koja je sa 80. mesta prošle godine stigla na 73. Kada je reč o Hrvatskoj, i ona je skočila za čak šest mesta za godinu dana, pa sada zauzima 81. mesto. U izveštaju se navodi da su najproblematičniji faktori za biznis u Hrvatskoj, između ostalih, neefikasna birokratija, politička nestabilnost i korupcija.

Interesantno je da je blagi napredak ostvarila Bosna i Hercegovina, koja se sa 88. mesta popela na 87. Valjalo bi podsetiti da je pre tri godine BiH zauzimala čak 100. mesto po svetskoj konkurentnosti. Međutim, u izveštaju se navodi da su nepovoljnosti za biznis u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, na primer, nestabilna politička situacija, pristup finansiranju i poreske stope. Grčka, koja je prošle godina bila iza Srbije na 96. mestu, i pored toga što se nekoliko godina nalazila u teškoj finansijskoj situaciji, popela sa na 91. poziciju 2013.

U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma navodi se da su najproblematičniji faktori koji utiču na vođenje biznisa u Srbiji korupcija, neefikasna administracija, pristup izvorima finansiranja i politička nestabilnost. Ekonomista Goran Nikolić kaže za Danas da izveštaj WEF ne treba uzimati za ozbiljno i podseća da je Kina već tražila da se ukine. Prema njegovim rečima, podacima iz izveštaja ne treba davati preveliko značenje, „jer ga čine dve trećine odokativnih ocena“.

„Upitnike rade razni menadžeri i ekonomisti koji su suviše samokritični prema Srbiji. Na primer, u izveštaju se navodi da je korupcija u Srbiji veća nego u drugim zemljama regiona, ali zdrav razum govori da to nije tačno. Problem korupcije je, na primer, vrlo sličan u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori“, objašnjava Nikolić.

Inače, pad na listi ostvarila je i Slovačka – sa 71. pala na 78, ali ne i Rumunija, koja se sa 78. popela na 76. mesto, pa njen Indeks globalne konkurentnosti (IGK) sada iznosi 4.13. I Bugarska je popravila svoju poziciju od prošle godine, te se sa 62. mesta popela na 57. sa IGK od 4.31.