Srpske oranice na visokoj ceni

I Danas je pre pet-šest godina imao čitave serijale o sudbini poljoprivrednih kombinata i autotransportnih preduzeća koje je kupio ne samo Mile Jerković nego i ostali članovi Šarićevog klana. Pisali smo i o „kontrolama“ tih kupoprodajnih ugovora, o spornim investicijama gde je Agencija za privatizaciju priznavala kao ulaganje čak i kada je novopečeni vlasnik jednu istu mašinu – traktor, kombajn, automobil ili polovni kompjuter – prikazivao kroz bilanse više kupljenih preduzeća. Priznavali su i očigledno fiktivne ugovore o raznim poslovno-tehničkim saradnjama sa matičnom firmom kupca, što je bio klasičan model za isisavanje para iz privatizovanog preduzeća. O štrajkovima radnika, protestima malih akcionara, takođe je pisano svakodnevno, ali domaće institucije su „terale svoju priču“.

Većina kupoprodajnih ugovora za desetak kombinata kupljenih u periodu od 2005. do 2007. čiji su vlasnici bili članovi Šarićeve mreže ili firme povezane sa njima, raskinuta je tokom 2009. godine, nakon što je međunarodni Interpol objavio dosijea tih narko-dilera, uključujući i spisak preduzeća preko kojih su prali novac. Kapital poljoprivrednih firmi, uglavnom iz Vojvodine, tako je dospeo u Akcionarski fond, a potom je Agencija za privatizaciju sa njima oformila „pul poljoprivrednih preduzeća“, pokušavajući, bez spektakularnih rezultata, da kroz objedinjeno upravljanje popravi njihove bilanse. U toj grupaciji bili su i kombinati koje sada delom ili u celosti preuzima Al Ravafed – Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Agrobačka iz Bača i Mladi borac iz Sonte.

Možda upravo zbog puta kojim su nekada respektabilni poljoprivredni kombinati došli na grane propalih firmi u restrukturiranju, u javnosti nije bilo previše kritika zbog najavljenog posla sa Arapima. Većina agrarnih stručnjaka, na osnovu prvih informacija da se priprema ugovor sa nekom od vodećih poljoprivrednih kompanija iz Emirata, takoreći „na blanko“ je ocenjivala da to može biti ne samo dobar posao nego i prilika da Srbija izađe na međunarodno tržište prehrambenih proizvoda. Najglasniji protivnici, ako ne računamo glasove iz političke sfere, bila su uglavnom neka od udruženja ratara, koji su računali da će oranice koje su ova preduzeća posedovala ili koristila moći da iznajmljuju po povoljnijoj ceni. Zamerke su se odnosile i na činjenicu da se i dalje na „mala vrata“ strancima omogućava da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Iako taj proces traje godinama unazad, i praktično je na stotine hektara, najviše u Vojvodini, već u posedu firmi koje su strani državljani ili kompanije osnovale u Srbiji, analitičari to smatraju slabom tačkom, kao i cenu po kojoj će Arapi dobiti zakup i vlasništvo nad zemljištem.

Ono što opravdava potez je investicioni plan koji podrazumeva ulaganja u navodnjavanje, skladišta, nove objekte infrastrukture, što će, očekuju u Vladi, doneti najmanje 300 novih radnih mesta. Nova kompanija preuzeće većinu radnika sadašnjih kombinata, ali ima obavezu i da uposli oko 20 novih visokoobrazovanih agrarnih stručnjaka iz Srbije.

Privatizaciona priča

* Preduzeće Bačka iz Sivca prodato je na aukciji Agencije za privatizaciju u novembru 2006. na šest rata Miletu Jerkoviću za 14,5 miliona evra uz obavezu investiranja od 131.000 evra. Kako je premijer na konferenciji za medije objasnio, Jerković je tu obavezu ispunio tako što je od svoje firme kupio jedan traktor. Uplaćene su samo dve rate, ukupno oko četiri miliona evra, a 2009. je Agencija raskinula ugovor.

* Jadran iz Gajdobre je u novembru 2008. na aukciji kupio vlasnik zemljoradničke zadruge Libelula Milenko Stojanović za 430 miliona dinara (oko pet miliona evra prema tadašnjem kursu) uz obavezu da obnovi mehanizaciju i intenzivira proizvodnju. Tvrdio je da će „posla biti ne samo za tadašnjih 66 zaposlenih nego i za dodatnu radnu snagu, jer sistemi za navodnjavanje koji pokrivaju najveći deo oranica tog preduzeća omogućuju proširenje proizvodnje“. Ipak, od svih obećanja proizvodnja nije obnovljena, uplatio je samo jednu od šest ugovorenih rata i ugovor je raskinut.

* Agrobačka iz Bača je takođe na aukciji prodata Višnji Jerković, ćerki Mileta Jerkovića, 2007. godine za nešto više od četiri miliona evra. Uplaćena je samo jedna rata, a ugovor je raskinut 2009. godine.

* Mladi borac iz Sonte je 2006. prodat takođe Miletu Jerkoviću za 27 miliona dinara, ali kako on nije uplatio pristigle rate ugovor je raskinut 2009. Kao i u ostalim slučajevima, kapital je prenet na Akcionarski fond, ali se preduzeće ubrzo „vratilo kući“ jer je otkupom dugova upravljanje njime iz ruku države preuzeo Radovan Štrbac, advokat Darka Šarića, čijim je novcem to i učinio. Ovo preduzeće bilo je jedna od prvih firmi koju je država zaplenila prema zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Šta sadrži ugovor sa Al Ravafedom

Osnova ovog posla je osnivanje zajedničkog preduzeća u kome će Vlada Srbije imati udeo od 20 odsto a Al Ravafed 80. Za osnivački ulog država će izdvojiti dva miliona dinara a Al Ravafed osam. Kompanija iz Emirata ima obavezu da ne menjajući vlasničku strukturu, investira 140,5 miliona evra, a izdvojiće i 22 miliona evra kako bi kupila ukupnu ili deo imovine četiri srpska poljoprivredna preduzeća. Zajednička firma će u početku raspolagati sa 10.470 hektara zemljišta koje stiče po tri osnova. Prvi deo će nova firma kupiti od preduzeća koja preuzima, drugi od nešto preko 3.000 hektara je deo aranžmana sa Vojskom Srbije, a treći će biti iznajmljena državna zemlja po ceni od oko 250 evra za hektar, s tim što za te površine neće moći da računa na subvencije od 130 evra za hektar koje sada koriste srpski ratari. Deo zemljišta Bačke i Jadrana nova firma otkupiće po ceni od 10.000 evra za hektar, dok će Agrobačka i Mladi borac moći da računaju na po 8.000 evra za hektar.