Borba protiv korupcije koju aktuelna Vlada Srbije od svog formiranja vodi skoro isključivo hapšenjima osumnjičenih jeste za pohvalu, ali nije od pomoći preduzećima koja su delovanjem tih osumnjičenih upropaštena – poruka je sa jučerašnjeg skupa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, posvećenog korupciji.
Umesto toga, učesnici okruglog stola koji je većinom okupio predstavnike radnika i malih akcionara u propalim privatizovanim preduzećima, predlažu obeštećenje radnika time što će im biti podeljen akcijski kapital njihovih preduzeća, omogućiti pokretanje proizvodnje i otpis dugova koje njihove firme imaju prema državi.
Advokat Aleksandar Lojpur, inače zastupnik radnika preduzeća Trgovina 22 iz Kragujevca, ocenio je da je ključ neuspešne privatizacije u Srbiji i s njom povezane korupcije, sam zakon o privatizaciji, koji je neustavan, zbog čega je njegovo udruženje Pokret akcionara, radnika i sindikata pokrenulo inicijativu pred Ustavnim sudom i Skupštinom Srbije za ocenu njegove ustavnosti. Ocenjujući da je zakon o privatizaciji tretirao društvena preduzeća kao državna, odnosno da je radnicima uskratio prava upravljanja i raspolaganja koja su imali, on je najavio podnošenje inicijative Skupštini za izmenu Zakona o privatizaciji tako da bude usklađen s Ustavom, kao i za izmenu zakona o obeštećenju, odnosno restituciji. Time bi se radnicima u društvenim preduzećima, „koji su povećavali materijalnu bazu preduzeća odričući se povećanja svojih plata“, bila priznata vlasnička prava, nakon čega bi dobili udele u firmama u kojima su radili.
U izjavi za Danas, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže da bi problemu korupcije trebalo prići sistemski kako bi se delovalo preventivno i sprečilo njeno dalje širenje, što je u skladu sa trenutnim hapšenjima. Ali, „istovremeno je potrebno da se vidi i šta može da se uradi restrukturiranjem uništenih preduzeća, kako radnici ne bi postali kolateralna šteta“.
– Na tome se malo uradilo, jer je to ozbiljniji problem koji zahteva veće resurse – smatra Stojiljković.
Zdravko Deurić iz Jugoremedije izlaz vidi samo u tome „da se sutra pojavi 10.000 radnika ispred Vlade, čime ćemo odmah rešiti problem“.
– Šta ima Jugoremedija od toga što izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin podržava potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u onom što on radi. Šta vredi i to da dobijemo akcije. Mi u Jugoremediji imamo akcije, pa nam one ništa ne vrede. U Srbiji nedostaju brojni lekovi koje Jugoremedija može da proizvodi, ali njih nije briga za to. Sada reketiraju Miroslava Miškovića da bi upravljali njegovim novcem. Mene su hapsili kao najvećeg tajkuna – rekao je Deurić.
Zoran Gočević iz Srboleka je naveo da je firma počela da propada kada je njen kupac Jovica Stefanović Nini (koji je kupio i Jugoremediju) potrošio robu i novac i posle protesta radnika i pregovora u Ministarstvu ekonomije „nestao“. On je kasnije uhapšen, a radnicima je u Ministarstvu pravde „obećano da će njegove akcije uzeti, dati državi i Galeniku postaviti da upravlja Srbolekom“.
– Ništa od toga se nije desilo. Usledio je stečaj , a Ministarstvo ekonomije nam je poslalo pet inspekcija da bi zatvorili Srbolek – rekao je Gočević.
Slične stavove imaju i mali akcionari i radnici Prosvete, Trudbenika i Rekorda, privatizovanih preduzeća, koja su završila u stečaju ili restrukturiranju koje im nije donelo nikakav boljitak. Oni u hapšenjima ne vide korist za sebe, jer im ona ne rešavaju probleme, već od države traže da radnicima podeli imovinu koja je pripadala njihovim preduzećima, da im oproste sve dugove za porez i komunalije i da pokrenu proizvodnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
