Tradicionalno razjedinjeni

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja je održala tri štrajka upozorenja u prethodne tri nedelje, odlučila je da se njeni članovi 12. juna okupe ispred Ministarstva prosvete i ponovo zatraže rešavanje problema tehnoloških viškova.

Unija upozorava da će zbog smanjenja broja učenika koji na jesen kreću u prvi razred osnovne i srednje škole, biti ugašeno preko 200 odeljenja, a između 500 i 600 nastavnika će ostati bez posla. Zato ovaj sindikat traži da se u izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji će uskoro biti u skupštinskoj proceduri, ograniči broj učenika u odeljenju na 25. Zahtev je i da srednje obrazovanje bude obavezno i da se odloži nov sistem finansiranja po učeniku do 2020. Identične stavove ima i Sindikat obrazovanja Srbije, koji je podržao Unijine proteste, ali se ne zna da li će im se pridružiti 12. juna.

Ministarstvo prosvete, međutim, tvrdi da je već sada u odeljenjima ima u proseku po 20 učenika, osim u najtraženijim školama – medicinskim, ekonomskim i gimnazijama.

– Ako bi se u tim školama smanjio broj đaka na 25, to bi zahtevalo otvaranje novih odeljenja i zapošljavanje najmanje 1.000 ljudi. Sadašnji tehnološki viškovi ne bi zadovoljili potrebe, jer nisu istog profila. Znači, zahtev nije da se sačuva fond časova za nekoliko stotina ljudi, već on suštinski ima za cilj povećanje broja zaposlenih u većim gradskim centrima – ocenio je Obradović.

I dok u Uniji smatraju da ovo „goruće“ pitanje mora da se reši u narednih mesec dana, jer će na jesen biti kasno, pošto se odeljenja formiraju u avgustu, za Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) najvažnije je odlaganje sistema finansiranja po učeniku. To sigurno neće biti razlog da SOS pozove svoje članove na bojkot nastave u septembru, jer je prelazak na nov način finansiranja predviđen tek od školske 2014-15 godine. Velika je verovatnoća da u međuvremenu bude odložen, ako se ne nađe novac za socijalni program, što je uostalom potvrdio i ministar prosvete.

Iz Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), koji jedini nije podržao Uniju, poručuju da su zahtevi konkurencije „u najmanju ruku besmisleni“. Zanimljivo je da je sličan rečnik upotrebio i Branislav Pavlović, presednik Sindikata obrazovanja Srbije, komentarišući zahteve SRPS-a, koji traži korekciju koeficijenata za obračun plata. Pavlović kaže da promena koeficijenata treba da se realizuje u tri godine, počev od 2014, ali da je veliko pitanje da li će to vlada odobriti u situaciji kada se pominje zamrzavanje plata u javnom sektoru.

– Odlaganje finansiranja „per kapita“ i ograničenje broja učenika u odeljenju na 25 su zahtevi i našeg sindikata, ali nisu i razlog za štrajk, jer se tako ovi dugoročni zahtevi ne mogu ostvariti. Vidi se da njima nije cilj da nešto konkretno urade, već da dižu prašinu na sindikalnoj sceni, sa ciljem da eventualno pribave još ponekog člana ili da potpuno obesmisle sindikalnu borbu. I zahtev da srednje obrazovanje postane besplatno se ne može ispuniti štrajkom, jer da bi ga Vlada prihvatila, morao bi da se menja Ustav – kaže Zdravko Kovač, generalni sekretar SRPS.

On podseća da je predsedništvo tog sindikata donelo odluku da 2. septembra počne sedmodnevnu potpuno obustavu nastave, ukoliko u međuvremenu ne bude postignut dogovor sa vladom o promeni koeficijenata.

– Predsedništvo SRPS-a jednoglasno ostaje pri predlogu da se u toku naredne tri godine uspostavi odnos između najniže i najviše plate u obrazovanju, u rasponu jedan prema tri. Neprimereno je da sada nastavnici nemaju ni dva puta veću platu od fizičkog radnika, odnosno spremačice, pošto je odnos između tih plata 1:1,98. Sem toga, plate zaposlenih u prosveti su niže i od republičkog proseka, ukazuje Kovač.

Korekciju koeficijenata traži i GSPRS „Nezavisnost“, koji je takođe krenuo sa pripremama za jesenji protest.

Komisija

Na nedavnom sastanku predstavnika reprezentativnih sindikata sa ministrom prosvete najavljeno je formiranje komisije koja bi tokom leta trebalo da predloži dinamiku korigovanja koeficijenata zaposlenima u obrazovanju.