Nemački privredni oporavak je nesumnjiv. I ne samo to: relevantni ekonomski instituti zaključuju da će se evropski ekonomski rast u ovoj godini ograničiti uglavnom na Nemačku i Francusku, dok će ostali, a posebno periferne južnoevropske zemlje nastaviti na grcaju. Geografski smeštena između te dve aktuelne ekonomske perspektive, kao i između Grčke kao svog do juče značajnog investitora i Nemačke kao svog neizbežnog ne samo spoljnotrgovinskog partnera, Srbija svakako mora s velikim oprezom da prati događanja i na jednom i na drugom evropskom polu. Ekonomski podaci koji pristižu, pogotovo od početka ove godine ne idu joj međutim, na ruku.
Prema istraživanju Nemačke industrijsko-trgovinske komore angažovanje nemačkih kompanija u inostranstvu ostaće i ove godine, mada za jedan procentni poen smanjeno, visoko (43 odsto), jer „jako prisustvo nemačkih preduzeća na inostranim tržištima, koja su u usponu, pomoglo je Nemačkoj da brzo izadje iz krize“.
Udeo nemačkih industrijskih preduzeća koja ove godine nameravaju više da investiraju u inostranstvo nego što su investirala prošle godine udvostručio se (44 odsto). Ali prema anketi obavljenoj među 7000 preduzeća, ciljni region za direktne nemačke investicije biće Kina (43 odsto anketiranih) kako bi se „kroz prisustvo na licu mesta iskoristio dinamičan ekonomski razvoj u Aziji“, a neće biti zapostavljena ni Latinska Amerika.
Jedna četvrtina anketiranih nemačkih industrijskih preduzeća planira investicije u istočnoj Evropi, zemljama jugoistočne Evrope, koje nisu članice EU, kao i u Turskoj. Prema istraživanju, njihov investicioni interes za ovo područje ostaće na istom, prošlogodišnjem nivou.
Ubedljivo najsnažniji motiv nemačkog investiranja u inostranstvo je razvoj tržišta, a odmah za njim slede investicije u pristup novom tržištu. Istraživanje se obavlja svake godine počev od 1995. i razvijanje tržišta kao ključni investicioni motiv nikad nije bilo snažnije nego ove godine: 35 procenata preduzeća želi da u 2011. godini svoj kapital prvenstveno upotrebi za razvijanje novih tržišta.“ Od 2009. godine su investicije u pristup tržištu drugi po značaju investicioni motiv. Fokus investiranja u inostranstvo ostaje i u 2011. godini na prodaji i servisu“. Čak 43 odsto preduzeća investira u inostranstvo da bi „na inostranim tržištima sa sopstvenim proizvodima i servisom pokazalo i proširilo prisustvo“. Prošle godine je ovaj motiv kao ključni isticalo 47 odsto preduzeća.
Za politiku privlačenja stranih investicija koju vodi Srbija od neobično velikog značaja je i rezultat ovog istraživanja koji govori da nemački investitori ne mare mnogo za troškove proizvodnje. I što je još zanimljivije taj trend, sa izuzetkom 2008. godine, traje već osam godina. Za nemačke istraživače ovo je ohrabrujući podatak jer svedoči da je sama Nemačka postala konkurentno mesto za investiranje. „Za ovu godinu samo 22 odsto preduzeća planiraju investicije u inostranstvo zbog povoljnih troškova proizvodnje. To je najniža vrednost od početka ispitivanja. Jedino kod proizvodnje tekstila, odeće i kože svako drugo preduzeće planira investicije iz ovog razloga“. Najvišu vrednost ovaj razlog imao je 2003. godine kad ga je kao svoj investicioni motiv navodilo 43 odsto preduzeća.
Ni tražnja za pogodnim profesionalcima nije naročito ubedljiv motiv za investiranje. Navodi ga samo sedam odsto anketiranih industrijskih preduzeća. „I ako su im potrebni profesionalci, onda se uglavnom radi o angažmanu profesionalaca iz zemalja članica EU“.
Nezabeleženo
Nemačka statistička služba Destatis navodi da je nemaka privreda u prvom kvartalu ove godine u odnosu na poslednji kvartal 2010. godine zabeležila rast od 1,5 odsto čime je postignut pretkrizni rezultat. „Ako se rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine poredi sa prvim kvartalom prošle godine, nemačka privreda je rasla po stopi od 5,2 odsto što predstavlja rast koji nije zabeležen od ujedinjenja dve Nemačke.“
Podsticajno
Aktuelni saldo investicionih namera u proizvodnom sektoru u samoj Nemačkoj tako je dobar kako nije bio još od ujedinjenja Nemačke, tvrdi Nemačka industrijsko-trgovinska komora. Rastući investicioni planovi u zemlji dobijaju podsticaj pre svega od preduzeća koja investiraju u inostranstvu. „Domaće tržište rada takođe profitira od aktivnosti nemačkih preduzeća u inostranstvu. Bilans zapošljavanja u samoj Nemačkoj kod tih preduzeća se sa 29 bodova nalazi za 13 bodova iznad proseka svih preduzeća.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
