Svi dosadašnji pokušaji uređenja privrednog ambijenta u Srbiji zapinjali su, pre svega, na takozvanom „otporu administracije“, kako je detektovao prethodni ministar zadužen za ekonomiju. Političarima je bilo interesantno i medijski značajno da najavljuju SRP-ove i ostale poljoprivredne alatke u ekonomiji, ali je njeno veličanstvo Giljotina ostalo kao sinonim za seckanje te administrativne nemani sa mnogo glava. I mada samo spominjanje Giljotine budi asocijaciju odlučnosti i bespoštedne borbe, što je verovatno bio cilj, činjenica je da su ostvareni slabi efekti, odnosno odsecane su uši umesto glava.
U tom kontekstu zanimljivo je pomenuti bombastu najavu uštede 183 miliona evra tokom 2012. godine, samo kroz ukidanje obaveze dnevne predaje pazara i prebacivanja na nedeljnu, pri čemu će svaki preduzetnik ili kompanijski direktor samo odmahnuti rukom i postaviti pitanje zašto nisu primenjena evropska iskustava.
U većini država, a možemo uzeti primer susedne Mađarske, kompanija ravnopravno raspolaže novcem u blagajni, ili na računu. Sva plaćanja su moguća u kešu, ili preko računa. Ko je spreman da rizikuje provale u poslovne prostorije, zbog velike količine keša, sam je kriv. Presek se pravi kod mesečnog obračuna PDV-a, a vrše se i sva neophodna sravnjenja poreza i bilansa pravnog lica. Kod nas je pravnim licima ukinut smisao postojanja blagajne, a tu će glupost nadležni braniti objašnjenjem da smo mi, ipak, lopovski narod kojem je bolje uskratiti keš na gomili, ne shvatajući da poslovne knjige nemilosrdno, uvek i svuda, daju kristalno jasnu sliku tokova gotovine i roba, naravno, ako kontrolu vrše stručnjaci koji znaju svoj posao. Tako je kod nas blagajna ukinuta u onom obliku u kome ima smisao, a uvedeno je njegovo veličanstvo račun u banci, na veliko zadovoljstvo bankarskog sektora, koji naravno naplaćuje svako hvatanje za kvaku na njihovim vratima, a da ne govorimo o provizijama za promene na računu.
Naveća glupost naše administracije je KEPU knjiga, izmišljena pre svega zbog velikog broja kadrova dovedenih iz Bačke Palanke sredinom devedesetih u razne vrste inspekcija, od strane tada izuzetno moćnog političara. Ti „kadrovi“ nisu imali pojma o računovodstvu pa je smišljen brz pregled prihoda, rashoda i robnog stanja, kako bi se činilo da ti ljudi nešto rade. Umesto da se ovakve pojave ukidaju, dolaskom nove političke elite, pojava, sada „palanačkih“ kadrova je postala standard pa je i potreba usavršavanja legendarne KEPU knjige postala neophodna, posto su u inspekcije dovođeni ljudi sa sumnjivim diplomama i bez elementarnog poznavanja računovodstva. Srbija je danas jedina država u svetu koja pored obaveze robnog i finansijskog knjigovodstva ima i KEPU knjigu. Ne mora Giljotina da odseca glave, dovoljno je da preseče makar jedan Gordijev čvor naše ekonomije, poput KEPU knjige, ili da vrati smisao postojanja blagajne, pa da poverujemo da je giljotina, a ne tupa sekira u rukama još tupljih ljudi.
Autor je potpredsednik Privredne komore Srbije
(Mišljenje izneto u tekstu je lični stav autora)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
