I pored suprotnog zvaničnog tumačenja Ministarstva pravosuđa Hrvatske, koje je prevladalo u Komisiji za sukcesiju imovine bivše SFRJ, da se Aneks G Ugovora o sukcesiji ne može direktno primenjivati, Boško Ristić, koji kao advokat savetuje firme zainteresovane za imovinu koja je predmet sukcesije, i dalje smatra da je to stanovište suprotno suštini spornog aneksa i da nepostojanje bilateralnog sporazuma Srbije i Hrvatske ne sme da sprečava njegovu direktnu primenu. „O tome će se na kraju krajeva izjašnjavati Sud za ljudska prava u Strazburu i Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija“, kaže Ristić za Danas.
Ovim aneksom je uređeno pitanje sukcesije imovine fizičkih i pravnih lica, odnosno građana i firmi koja je ostala na teritoriji neke od država sukcesora. Ristić stav Ministarstva pravosuđa Hrvatske tumači kao poslovičnu potrebu birokratskih struktura da onemoguće ili otežaju ostvarenje prava građana. Pošto je Ministarstvo pravosuđa Hrvatske za Danas potvrdilo da su do 2002. godine „nekretnine na teritoriji Republike Hrvatske, koje su bile u društvenom vlasništvu, a na korišćenju i upravljanju poduzeća i pravnih osoba iz Republike Srbije ili procijenjene u imovinu novonastalih poduzeća transformisanjem hrvatskih poslovnih jedinica“ koje su kasnije prošle proces privatizacije i prešle u vlasništvo trećih lica, „ili su prešle u vlasništvo Republike Hrvatske te su dane na upravljanje Hrvatskom fondu za privatizaciju“, Ristić smatra da „naše firme treba da traže poništaj prenosa imovine u sudskim postupcima“. „Zato što je do prelaska imovine došlo promenom pravnog statusa pravnih lica koja su tu imovinu koristila, što je nedopustivo“. To se, tvrdi on, desilo i u Hrvatskoj i u Srbiji: „Da firma, koja upravlja imovinom, promenom svog pravnog statusa izvrši promenu upisa u zemljišnim knjigama, to je nedopustivo“, smatra Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
