U martu smanjene devizne rezerve za čak 1,3 milijarde evra 1Foto: Uprava carina

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju marta su iznosile 14,3 milijardi evra i bile su za 1,26 milijardi evra niže nego na kraju februara, saopštila je Narodna banka Srbije. Ovaj nivo rezervi pokriva 131 odsto novčane mase M1 i omogućava pet meseci uvoza robe i usluga.

Ako se iz rezrvi isljuče obavezne rezerve banaka neto evizne rezerve poslednjeg dana marta iznosile su 11,58 milijardi evra i za mesec dana smanjene su 1,37 milijardi evra.
„Na smanjenje bruto deviznih rezerv u martu 2022. godine u najvećoj meri su uticale aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (1,16 milijardi evra) koje su bile neophodne radi očuvanja stabilnosti na domaćem deviznom tržištu. Pored toga, na smanjenje deviznih rezervi delovali su i – neto razduženje države po osnovu kredita (161,6 miliona evra) i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 45,3 miliona evra)“, navodi se u saopštenju NBS.
Devizni prilivi ostvareni su po osnovu neto izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (89,2 miliona evra), kao i upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu i ostalim osnovima (ukupno neto 24,1 miliona evra).
U martu, kao i od početka ove godine, dinar je blago nominalno oslabio prema evru (za 0,1 odsto).
„Narodna banka Srbije od oktobra 2021. godine snažno deluje na domaćem deviznom tržištu, kako bi očuvala neophodnu relativnu stabilnost deviznog kursa u uslovima nezapamćene globalne neizvesnosti. U cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u martu prodala do sada najviši iznos od 1,17 milijardi evra, dok je od početka godine neto prodala 2,1 milijarde evra. Snažne deprecijacijske pritiske, koji su od oktobra 2021. do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom deviznom tražnjom uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini, u martu je znatno povećala nezapamćena i bezrazložna (panična) tražnja građana za efektivnim stranim novcem“, kažu u NBS.
U toku marta građani su kupili stranog novca u vrednosti od čak 692,5 miliona evra, što je prema rečima NBS doprinelo snažnim deprecijacijskim pritiscima na kurs dinara prema evru.
„U martu je ovaj faktor, uz nastavak visoke tražnje za devizama tri najveća uvoznika energenata (503,2 miliona evra), činio celinu neto tražnje za devizama po osnovu svih faktora, dok su svi ostali činioci imali gotovo neutralan zbirni efekat. Posmatrano u prethodnih šest meseci (od oktobra 2021. zaključno sa martom 2022. godine), neto tražnja za devizama najvećih uvoznika energenata iznosila je 2,15 milijardi evra i činila je gotovo 90 odsto neto tražnje za devizama svih rezidentnih kompanija“, ističe NBS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.