U pripremi novi zakon o komorama

Istovremeno, kaže Jelušić, zadržan je sistem u kojem PKS kao krovna ustanova nema nikakve nadležnosti nad regionalnim i pokrajinskim komorama, a one biraju njena upravljačka tela, što je slučaj koji ne postoji nigde u svetu.

– U PKS je napravljena radna grupa koja će ubrzati pripremu novog Zakona o komorskom sistemu. Osnovni problem je kako napraviti jedinstven sistem, a istovremeno uvažiti regionalne potrebe i posebnosti privrede. Krajnji cilj je stvoriti dobar ambijent za privredu. Važnost komorskog sistema u Srbiji je danas prepoznalo manje od devet odsto privrednika. Naš cilj je da se taj omer podigne na mnogo viši novo u narednih četiri do pet godina, a to možemo postići ako postanemo istinski servis privrede. Prvi preduslov je novi Zakon o komorskom sistemu – kaže Jelušić.

Prema sada važećem zakonu, članarina u komorama 0,19 odsto od isplaćenih bruto dohodaka nije obavezna. Međutim, ukoliko privrednici žele da podrže komorski sistem uplatom članarine, često se nađu „između dve vatre“ i na neki način su prinuđeni da plaćaju dve ili tri članarine. Razlog je u sadašnjem nejedinstvenom sistemu, pošto javna ovlašćenja koja ima PKS nije moguće preneti na regionalne komore koje su zasebna pravna lica, a one sa druge strane rade za privrednike određene poslove kao što su edukacije i razne vrste pomoći.

– Sadašnja članarina, u principu, nije visoka, ali kada se pomnoži sa tri, onda je mnogo. Sada imamo 17 regionalnih i dve pokrajinske komore, pa privrednik iz Novog Sada plaća članarinu i PKS, i PKV, i regionalnoj komori Novi Sad. Ovo sigurno nije u redu i ako članarina bude obavezna, plaćaće se samo jedna – kaže Jelušić.

I plaćanje članarine je izazvalo dosta polemike, a navodi se primer EU, gde je u većini članica obavezno, ili istočnoevropskih zemalja, gde uglavnom nije.

– Bez obzira na to kako je rešeno pitanje naplate članarine, nigde ne postoji komorski sistem koji nije jedinstven. Sada, ako hoćemo da napravimo istinski servis privrede, a istovremeno da smo ozbiljan i uvažen partner Vlade kada je privreda u pitanju, to nećemo moći da uradimo ako komorski sistem nije jedinstven. Ideja je da spuštanjem javnih ovlašćenja usluge komore budu što dostupnije korisnicima. Takođe, komorski sistem mora da preuzme edukativnu ulogu prema privredi, uz jače povezivanje sa obrazovnim sistemom, kako bi poslodavci bili sposobni da se nose sa svetskom konkurencijom, a radnici sertifikovani za poslove po celoj Evropi. Samo tako se može opravdati obavezna članarina koja uz to mora da bude i jedinstvena – kaže Jelašić.

On podseća da su pre raspada Jugoslavije u komore dolazili najuspešniji privrednici, ali je kasnije to ostala jedna od retkih institucija koja nije tranzitirala i u koju su dolazili ljudi koji nisu shvatili da je Srbija postala kapitalistička zemlja. „Sada je stvoren prvi uslov da se komora ravna prema privatnicima i onom stranom kapitalu koji je došao da posluju na zdravim osnovama. Naš reper neće biti ni državne firme gubitaši ni tajkunski kapital već kreiranje poslovnog ambijenta koji će pogodovati svima koji u privredi imaju čiste namere“, zaključuje naš sagovornik.

Privatnici

– Kao privrednik, ja sam u prethodnom periodu bio jedan od ogorčenih protivnika komorskog sistema i tvrdio sam da nam takav nije potreban. Sada sam, verujem, na privremenom radu u PKS, i kada komorski sistem zaista bude u službi realne privrede, ja ću moći da se povučem – kaže potpredsednik Zdravko Jelušić i dodaje da su novi rukovodeći ljudi u toj instituciji, na čelu sa predsednikom Željkom Sertićem, privrednici iz privatnog sektora, što dosad nikad nije bio slučaj.