Vazda gazda bez sindikata

Uz štrajkače obično budu Samostalni sindikat i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). Pregovori traju po nekoliko dana, postignutim dogovorima rok trajanja je nekoliko meseci, a onda se sve vraća na početak priče.

Sa druge strane, u privatnim preduzećima nema sindikalnog organizovanja, pa zvanično nema ni obustava rada. A nezadovoljstva sigurno ima. Ako se kojim slučajem dogodi obustava rada, sve ostaje „u četiri zida“ privatne firme. U Novom Pazaru i Sjenici nema sindikalnih organizacija u privatnim preduzećima. U Tutinu je bilo pokušaja da sindikalno organizovanje zaživi u privatnim firmama. ASNS je imao organizaciju u Fabrici nameštaja „Dalas“, a Samostalni sindikat i u toj i u fabrici „Stil jasen“, koja se takođe bavi proizvodnjom nameštaja i u Tutinu važi za najstabilniju firmu u privatnom vlasništvu. U „Dalasu“, od pre par godina, nema više sindikalne organizacije.

– Uloga sindikata je još neshvaćena. I privatni poslodavci na sve pokušaje organizovanja odgovaraju da niko u njihovim preduzećima, osim njih, neće gazdovati. Sindikate shvataju kao organizacije koje će im preuzeti firmu. Naš sindikat je u tutinskoj Fabrici nameštaja „Dalas“ radio tri godine. Naša tadašnja poverenica je iz porodičnih razloga napustila to mesto i niko od njenih kolega nije bio spreman da preuzme tu funkciju. Zvanično, nije bilo zainteresovanih, a pravi razlog je strah od gubitka posla, priča za Radnik Džemo Graca, regionalni poverenik ASNS.

Osman Hasanović, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata za Novi Pazar i opštine Sjenica i Tutin, potvrđuje da njihova osnovna organizacija u Fabrici nameštaja „Dalas“ ne funkcioniše već dve godine i da radi samo ona u fabrici „Stil jasen“.

– Poslodavci su protiv organizovanje sindikalnih organizacija u privatnim preduzećima. Radnici neće da preuzmu odgovornost na sebe i sindikalno se organizuju. Možda i hoće, ali se boje sankcija poslodavaca. Nažalost, većina privatnih poslodavaca ne zna ulogu i značaj sindikata i odnos koji bi trebalo da bude na relaciji sindikat – poslodavac, naglašava Osmanović.

Vlasnici privatnih preduzeća u ovom kraju nisu bili voljni da razgovaraju na ovu temu, a nova zakonska rešenja primetili su „samo u medijima“. Većina smatra da su ovakvi sindikati formalne prirode, a „svaka privredna grana treba da ima svoj sindikat i to bi imalo jačinu“, ali su i naglašavali da u svojim preduzećima ne bi dozvolili sindikalno organizovanje, pod čestim objašnjenjem „neka idu van firme, a ne na mome da mi sole pamet i odlučuju kako ću da upravljam onim što sam. Zaposleni u privatnim firmama smatraju da su daleko od sindikata u tim preduzećima.

– Kod privatnika važi uzmi ili ostavi. Svako protivljenje ili buna znači otkaz. Zato je bolje – ćuti i trpi dok možeš. Kad ne može da se izdrži, traži se novi posao. Nekad to bude i za manje pare, samo da je glava mirna, priča Selvera Đakovac, koja u privatnom sektoru ima staž dug skoro dve decenije.

Kad privatnik hoće sindikat

Na temu sindikata u privatnim firmama od poslodavaca jedino je bio raspoložen da govori Tigrin Kačar, direktor Dečije konfekcije „STIG“, u čijem preduzeću nema sindikata, ali ne isključuje mogućnost da je neko od radnika član nekog sindikata. „Podržao bih inicijativu svojih radnika da osnuju sindikat, ali kao poslodavac ne mogu ja da organizujem sindikat. To je neprirodno“, ističe Kačar. On smatra da nijedan od aktuelnih sindikata nema reprezentativnost. „Ne slažem se sa time da svako za sebe formira sindikat. Čemu to vodi? Rasparčavanje po sindikatima nigde ne vodi, da svaki sokak ima svoj sindikat“, ocenjuje vlasnik firme „STIG“.