Tri dana nakon što je ministar policije objavio da je formirana radna grupa koja će preispitati sve okolnosti vezane za privatizaciju Naftne industrije Srbije, u medijima ne prestaju spekulacije o tome ko bi sve mogao biti obuhvaćen istragom. Senku na ovo pitanje baca činjenica da su među „prozvanima“ uglavnom lideri sadašnje opozicije – državni zvaničnici u vreme kada je NIS prodat, ali ne i tadašnji ministar energetike, na primer, Petar Škundrić, koji je iz redova socijalista i čija je uloga u pregovorima sa Rusima bila i te kako značajna.
Takođe, ne pominje se uloga Koštuničine vlade, koja je zapravo 2007. bila kreator energetskog sporazuma u čijem je paketu bila prodaja NIS-a. Prema tadašnjoj izjavi Škundrića, nova vlada (Mirka Cvetkovića) nije promenila kurs po tom pitanju.
To pomalo otvara pitanje motiva zbog kojih je istraga otvorena, a u nekim medijima postoje i spekulacije kako je cilj čitave priče da se skrene pažnja sa aktuelnih tema, u koje se ubrajaju i objavljivanje ugovora sa Etihadom ali i vaganje za koliko će procenata biti smanjena primanja penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.
Ipak, stručnjaci su još u decembru 2008. kada je ugovor sa Gaspromnjeftom potpisan, tvrdili da on nije naročito povoljan po srpsku stranu, ali se na tome nije previše insistiralo uz otvoreno podsećanje da to može da bude cena ruske podrške Srbiji u kosovskom pitanju. Ni sama vlada u to vreme nije bila jedinstvena po pitanju energetskog sporazuma, a ostalo je zabeleženo da se posle burne sednice tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić distancirao od tog posla. U svakom slučaju, ako je reč o političkom dilu, novo pitanje jeste zašto se sada uključuje policija i čija se krivična odgovornost traži. Nepoznato je i zbog čega se tužilaštvo ne oglašava po ovom pitanju i zašto istraga nije u toj instituciji započeta.
Premijer Aleksandar Vučić juče je pomenuo da bi bilo odlično kada bi mogla da se napravi revizija ugovora o prodaji NIS-a, ali je naglasio i da ne očekuje probleme u odnosima sa Rusijom zbog otvaranja ove teme.
– Ovo se ne tiče toliko Rusa, koliko se tiče nas. Nisu oni sebi napravili probleme, nego mi. Da li sam srećan zato što je neko napravio profit od 500 miliona dolara za šest meseci na našoj nafti i gasu? Nisam. A da nam je na kraju ukupan profit od 400 i nešto miliona evra i da mi dobijemo dividendu od 29 miliona, a da od onoga što je ulagano u region nismo videli mnogo toga – rekao je Vučić i dodao da bi bilo odlično ukoliko bude moguće da se napravi revizija. „Ja ne tvrdim da postoji krivična i pravna odgovornost. Ne verujem da je državni vrh uzimao pare, ali to nije na meni da utvrdim već na nadležnim organima“, rekao je on i potvrdio da je o pojedinim pitanjima razgovarao i sa ruskim liderima i da će se o tome nastaviti razgovori.
Bivši šef države Boris Tadić, koji je i na listi „prozvanih“, smatra međutim, da će otvaranje ove istrage ugroziti odnose Srbije sa Rusijom, „pošto se implicitno optužuju državni vrh te zemlje i investitor Gaspromnjeft“. Tadić je u izjavi agenciji Beta ocenio da se odluka o formiranju specijalnog tima za istragu privatizacije NIS-a može protumačiti dvojako – kao prilika da se razjasni da li je bilo nepravilnosti, ali i kao mogućnost da se nastavi „još jedna u nizu medijskih predstava koje služe održavanju konstantne istražne tenzije u društvu“. „Da NIS tada nije prodat, danas verovatno ne bi ni postojao, a šteta koju bismo imali samo od gubitka radnih mesta, prevazilazila bi štetu koju imamo od onih delova ugovora koji nisu najpovoljniji za Srbiju“, kazao je Tadić i naglasio da će se sigurno odazvati ukoliko iz policije dobije poziv za razgovor na tu temu.
Da otvaranje istrage nije baš benigni potez u svetlu rusko-srpskih odnosa svedoči i jučerašnje reagovanje iz vrha Gaspromnjefta. Naime, prvi zamenik predsednika te kompanije Vadim Jakovljev izjavio je da je istraga privatizacije NIS-a „neočekivana za kompaniju i da će Gaspromnjeft oceniti uticaj istrage na uslove rada u zemlji, koje je smatrala povoljnim“. Ruski dnevnik Komersant, koji je preneo tu izjavu, navodi da je Srbija u atmosferi naglog pogoršanja odnosa Rusije i EU ponovo postavila pitanje jeftine prodaje NIS-a. List ocenjuje da je moguće da je razlog za to želja Beograda da dobije više prihoda od NIS-a, ili da, istražujući prodaju, Srbija, koja ne ulazi u EU, pokušava da manevriše u atmosferi konflikta Moskve i Brisela. List postavlja pitanje i zbog čega policija nije objasnila razloge za otvaranje istrage pet godina nakon prodaje kompanije.
U NIS-u uzdržani
Menadžment NIS-a uzdržan je povodom otvaranja istrage o prodaji te kompanije. „Privatizacija NIS-a je deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, i to je pitanje za predstavnike državnih organa ove dve zemlje. Menadžment NIS-a odgovara isključivo za operativno upravljanje kompanijom“ navode u NIS-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
