Zadruge, sigurna luka za paore

 Da bi ukazali na probleme sa kojima se suočava zadrugarstvo Društvo agrarnih ekonomista odlučilo je da organizuje savetovanje „Stanje i perspektive zadrugarstva – nužnost reforme zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji“. Reč je o međunarodnom skupu koji će biti održan 13. decembra na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a okupiće eminentne stručnjake iz zemlje i inostranstva. Zanimljivo je, takođe, da se savetovanje održava u predvečerje 2012. godine koju su Ujedinjene nacije proglasile Međunarodnom godinom zadrugarstva. Reklo bi se, ne bez razloga, s obzirom na to da Međunarodni zadružni savez okuplja više od milijardu članova i zapošljava oko 100 miliona ljudi. Samo u zadružnom sektoru u Italiji u prethodnih pet godina zaposlilo se više od 400.000 ljudi.

Prema oceni stručnjaka razloge za ovako sumornu sliku srpskog zadrugarstva treba, između ostalog, tražiti u neadekvatnoj organizovanosti, lošoj kadrovskoj politici, ali i u neodgovornom ponašanju države koja ne dozvoljava da se imovina zadruga iz, po Ustavu više nepostojeće društvene, vrati u zadružnu svojinu.

– Neću preterati ako kažem da je veći deo zadružne imovine (mlekare, pekare, zadružne prodavnice, domovi kulture…) uzurpiran bez ikakve nadoknade, preciznije rečeno – otet. Zato bi izlaz iz ovog ćorsokaka trebalo potražiti u usvajanju lex specijalisa kojim bi sva imovina koja se sada vodi kao društvena, po automatizmu, bila prevedena u zadružnu – komentariše za Danas Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On u tom kontekstu pominje primer Slovenije koja je 1992. godine, upravo tako, dakle usvajanjem lex specijalisa, 45 odsto kapitala kompletne prerađivačke industrije koja koristi sirovine iz poljoprivrede, prenela na upravljanje zadružnom sektoru. Ševarlić takođe smatra da bi i zadržna imovina trebalo da bude obuhvaćena procesom restitucije, odnosno vraćena zadrugarima koji se, kao retko ko u okruženju, mogu pohvaliti tradicijom dugom oko 150 godina (prva zemljoradničko-kreditna zadruga na ondašnjoj teritoriji Srbije osnovana je 1894. godine u selu Vranovu kod Smedereva, a na sadašnjoj u Bačkom Petrovcu 1846. godine). Treba podsetiti i na to da Zadružni savez Jugoslavije čak i u vreme međunarodnih sankcija (1992-1996) nije isključen iz članstva iz Međunarodnog zadružnog saveza, što je odraz zahvalnosti za učešće Glavnog saveza Srpskih zemljoradničkih zadruga u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza 1895. godine u Londonu.

Da je zadrugarstvo u svetu veoma razvijeno govori i podatak da se u Evropskoj uniji, gde se proizvodnjom sirovog mleka bavi 955.000 farmi, 52 odsto otkupa mleka odvija preko zadružno organizovanih farmera, dok se u Danskoj kompletna proizvodnja sirovog mleka obavlja kroz ovaj vid organizovanja. Zadrugari imaju i sopstvenu mlekaru pa se ne postavlja pitanje otkupne cene, već proizvođači dobijaju akontaciju za isporučeno mleko, a na kraju godine učestvuju u raspodeli dobiti. Da li će zadrugarstvo i u Srbiji dobiti mesto koje mu pripada, odgovor na to pitanje muči stotine hiljada paora kojima je agrar osnovna delatnost.

Zadrugarstvo u brojkama

U Srbiji je registrovano nešto više od 2.800 zadruga, ali je aktivno oko 2.200. Najviše je zemljoradničkih zadruga (oko 70 odsto), omladinsko zadrugarstvo zastupljeno je sa 15 odsto, dok šest odsto čine stambene zadruge.