Foto: M.P./DanasŽetva pšenice u Vojvodini je uveliko u toku, negde su njive već požnjevene, na drugima je u toku skidanje roda dok u centralnoj Srbiji žetva treba da počne.
Sa velikom neizvešnošću srpski poljoprivrednici ušli su u žetvu jer otkupne cene se još ne znaju, prema podacima otkupljivača nudi se 19 do 21 dinar za novi rod pšenice iako je proizvodnja koštala preko 30 dinara, ali je sva prilika da će se cene znati tek kada rod žita bude lagerovan.
Ako ovako ostane, da je kilo žita jefitinije od žvake a da 5 kilograma žita košta ko jedna kugla sladoleda, ni ratari ni građani kao krajnji potrošači neće imati čemu da se nadaju.
„Kod pšenice na mojim parcelama, rod je negde oko 3,5 tone po jutru. Šarolik je prinos, i nije svuda ujednačen. A za cenu vidimo da će tu biti problema, još se ništa ne zna. Prodavaće ko mora, da se razduži. Ja svoj rod predajem u našem novom skladištu, koje je naša zadruga izgradila, a deo roda ide kod mlinova i izvoznika“, kaže za Danas banatski poljoprivrednik iz Zrenjanina Slavko Vukov.
U susednom ataru južnobačkog okruga opštine Žabalj, u Gospođincima, žetva pšenice već je završena ali poljoprivrednici nisu oduševljeni ni rodom ni cenom.
„Sa pšenicom je situacija ko i svake godine, ovrši, predaj a za cenu ćemo da vidimo. Šarolik mi je rod pšenice, sve sam predao a cene se ne znaju. Otkupljivači kod nas plaćaju 19 dinara avans za kilo pšenice, dok je ječam bio 16 dinara. To je sve ništa u odnosu na prošlogodišnje cene. Pojavili su se skladištari koji nude besplatan lager do Nove godine, ali da se njima prodata žito. Svašta nas muči, posebno jer nisu sve subvencije iz prethodnih godina isplaćene“, kaže Mileta Slankamenac iz Gospođinaca.
U centralnoj Srbiji žetva žita treba da počne a ratarima se nudi, kako nam kažu u Udruženju Stig, oko 21 dinar za kilo žita novog roda.
„Žetva može da krene već sutra, a rod je dobar tamo gde su primenjene sve agrotehničke mere. Na parcelama gde sam skidao useve uslužno nešto je lošiji rod jer nije rađena zaštita. Ove godine je bio veliki udar bolesti, dok kod dobrih pšenica u koje je uloženo, neće biti tih problema. Ja sigurno neću prodavati pšenicu po ovoj ceni, ne znam kome se to uopšte isplati. Što se tiče otkupa za Robne rezerve, očekujem da ga sigurno bude i ove nedelje trebalo da saznamo nešto o tome“, kaže Novica Savić iz Udruženja Stig.
Zadružni savez Vojvodine predložio je da država zaštiti male proizvođače i da se zadrugama i zadrugarima obezbedi subvencionisanje njihovih ukupnih površina, kako bi period jesenje setve dočekali sa likvidnim sredstvima.
U Zadružnom Savezu Vojvodine izračunali su koliko je koštala proizvodnja pšenice u godini 2022-2023. Oni su čak pozvali poljoprivrednike da ako ne moraju, ne prodaju svoju pšenicu, da sačekaju da se završi žetva, dok ne bude formirana cena novog roda.
„Po kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje pšenice po hektaru iznosili su 166.498 dinara. Ukoliko je procenjeni prosečan prinos pšenice 5 tona po hektaru, tada je cena koštanja proizvodnje 33,30 dininara za kilogram pšenice. Teško je očekivati da će biti takva cena u otkupu, još nema zvaničnih ponuda“, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Ona je pozvala resorno ministartsvo da se poljoprivrednicima i zadrugama obezbedi mogućnost dugoročnog subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka.
„Predložili smo subvencionisanje kamata na način da se kamate svedu na prihvatljiv procenat od 0 do 2 posto najviše, kako bi proizvođači pokrili svoje troškove. Takođe smo preporučili da se Republička direkcija za robne rezerve na jedan kvalitetniji način stavi u funkciju i da reaguje na tržištu tako da otklanja poremećaje“, poručila je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Očekivanja proizvođača su poznata, oni spominju cenu od 40 dinara za kilogram žita. Za to vreme otkupljivači mudro ćute a utihnila je i inicijativa da država preko Robnih rezervi otkupi do 300. 000 tona žita novog roda.
Iako je Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu preporučio resornom ministarstvu i Vladi Srbije još 15. juna da u predstojećoj žetvi za Robne rezerve otkupi 250.000 tona pšenice, po ceni od 25 dinara po kilogramu, ništa se po tom pitanju još nije uradilo.
Odgovornost države prema ratrima je neusumnjima, jer je država prošle godine intervenisala zabranom izvoza i time umanjila ratarima šanse da po dobroj ceni prodaju svoj rod.
Kada se tome doda činjenica da su ratari podneli teret previsokih cena mineralnih đubriva, pa i zaštitnih sredstava u prethodnom periodu, jasno je da je sve to ovogodišnju proizvodnju pšenice značajno opteretilo i da je važno pomoći sada proizvođačima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
