Foto: Beta/DRAGAN GOJIĆNa pitanje koja će biti otkupna cena pšenice, Sunčica Savović iz udruženja „Žita Srbije“ izjavila je da ona nije formirana, ali da bi, kada bi se sada određivala, iznosila 18 dinara.
Prošle godine cena pšenice u jednom trenutku dostigla je 40 dinara, dok se sada u okruženju nudi cena od 27 dinara.
Žetva ove kulture svakako kasni ove godine zbog vremenskih uslova i najverovatnije da će njen početak biti oko 5. jula.
„To svakako nije zadovoljavajuća cena za proizvođače, jer je prosto negde u liniji, sa proizvodnom cenom, ali imamo još dvadesetak dana do žetve da se situacija promeni. Svakako će zavisiti od ponude i tražnje“, izjavila je direktorka „Žita Srbije“.
Savez udruženja poljoprivrednika Banata reagovao je na ovu procenu, tvrdnjom da proizvođače pšenice ove godine, koja je počela setvom u jesen kada su troškovi inputa bili znatno veći, košta 32 dinara.
„Demantujemo navode da je proizvodna cena pšenice 18 dinara, to nije tačno, proizvodna cena pšenice je 30 do 32 dinara, po svim mogućim inputima. Definitivno je cena pšenice pala zbog zabrane izvoza prošlogodišnjeg roda, u okruženju i na berzama je sada 27 dinara“, objašnjava Dejan Rakić ispred Saveza udurženja poljoprivrednika Banata.
Na visinu troškova proizvodnje pšenice uticale su cene semena, mineralnog đubriva, prihrane i tretmana koji su primenjivani.
„U troškove ulazi urea, koju smo u decembru i januaru plaćali po ceni od 120 dinara, i bila je znatno skuplja nego što je sada. Tu je i cena nafte od 200 dinara u setvi, cena semena pšenice od 100 dinara po kilogramu u setvi i mešano đubrivo, koje je prošle jesni bili oko 80 dinara kilogram, možda i više. Hemija, odnosno zaštita biljaka je otišla 30 odsto gore, u odnosu na prošlu godinu“, objašnjava Rakić.
Kako kaže, žetva pšenice po svim pokazateljima počinje početkom jula, a sada se samo očekuje početak žetve ječma.
„Izašli su sa sramotnom cenom za ječam od 15 dinara, a prošle godine je ječam bio 35 dinara. Na ječmu su možda manji troškovi bili u proizvodnji nego na pšenici, negde oko 15 odsto, ali svejedno ta cena koja se sada spominje je daleko ispod troškova proizvodnje“, objasnio je Dejan Rakić za Danas.
Govoreći o tome kome prodati ovogodišnji rod pšenice i po kojoj ceni, agrarni analitičar Čedomir Keco primećuje da u Srbiji odavno ne važe pravila dobrog poslovnog ponašanja – kupaca poljoprivrednih proizvoda, trgovaca neophodnom robom i uslugama u održavanju proizvodnje.
„Ratari su doživeli da mineralno đubrivo urea ima upola manju cenu od jesenje, kada je širena vest da je i neće biti. I ova nova cena od 450-600 evra za tonu je znatno veća od cene pre ratnih dejstava u Ukrajini“, primećuje Čedomir Keco.
On kaže da se ratari, koji su kupili ureu jesenas ili su se robom zadužili, smatraju prevarenim i opljačkanim.
„Ratari ne štede kritiku ni prema onima koji su podgrevali nestašicu mineralnog đubriva. Predlažu da tržište mineralnog đubriva bude povod za operezivanje uvoznika i drugih u agrarnom lancu, koji nemaju meru za visoke cene repromaterijala, gde je i hemijska zaštita. Reagovanja ima puno, gazdinstva upiru prst u kompanije koje se bave pomenutim poslom i uz to investiraju u stambenu gradnju, kupuju imanja, šire ponude, kapital“, ocenjuje u svojoj analizu Keco.
Dodaje da je priča o pšenici kao strateškoj robi u trgovačkom smislu nerealna, kada je za našu prehrambenu sigurnost dovoljna setva od 230.000 hektara jer naša potrošnja za hleb ne prelazi 920.000 tona zrna i sve drugo do 1,3 miliona tona je dodatak, za seme, sigurnost.
Ali, onda ostaje pitanje, šta sejati na još 400.000 hektara zbog neophodnog plodoreda.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
