Oprečno o Zakonu o legalizaciji na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije

Sofronijević je na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije ukazala da je višedecenijski problem u Srbiji bespravna gradnja, koja je u talasima samo bujala.

Prema njenim rečima, država je od 1997. godine pokušavala da se izbori sa tim, ali su rezultati bili krajnje nezdovoljavajući, jer nisu postigli planirani efekat.

Sofronijević je ukazala i da se novi zakon posvetio značaju porodice i zašititi stanovanja, dodajući da samohrani roditelji, primaoci socijalnih davanja i indvalidi uživaju posebnu zaštitu, kao i seoska domaćinstva.

„Ovaj zakon bi trebalo da donese Srbiji nešto što ona nije do sad imala. Možemo građanima da ponudimo koncept evidentiranja svih objekata u Srbiji i upis faktičkog vlasništva“, objasnila je ministarka, prenosi FoNet.

Naglasila je da tim zakonom niko neće ostati bez krova nad glavom i da će on građanima omogućiti jedinstven koncept upisa prava svojine.

Govoreći o Zakonu o planiranju i izgradnji Sofronijević je ukazala da njegov cilj da bespravna gradnja postane neisplativa, dodajući da će tim zakonom, osim krivične i pravne odgovornosti, sankcija biti uklanjanje ili upis svojine u korist države.

Ona je istakla da je potreban nov Zakon o planiranju, koji mora da prođe najširu rapsravu struke i građana, jer je reč o matriji koja interesuje sve.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja putem digitalne platforme, koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Poslanik Zeleno – levog fronta Robert Kozma složio se s tim da je poslednjih 10 godina bujala divlja gradnja, dodajući da se postavlja pitanje šta je ministarstvo radilo po tom pitanju i kako je uopšte došlo do toga.

Kozma je naveo da je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u katastar upisano 4,9 miliona objekata, dok je 4,8 miliona van katastra.

Od tih 4,8 miliona van katastra, Kozma je naveo da je, prema podacima, 2,1 nelegalno, a da je 2,7 miliona objekata u delimično urađenom tržištu, što otvara pitanje koliko ih ima građevinsku dozvolu.

Postavlja se pitanje i kakva je odgovornost nadležne ministarke, koja je nekoliko godina zadužena za sprovođenje zakona o ozakonjenju, naveo je Kozma, naglasivši da je u obrazloženju zakona potrebno navesti ko je kriv i ko će snositi odgovornost za toliku divlju gradnju.

Kozma je ukazao da je cilj zakona da se ozakoni divlja gradnja investitiora bliskih vlasti, naglasivši i da je osim divlje gradnja, bujala i korupcija.

On je naveo i da kada se radi o svim objektim, država ne može da „pere ruke“ od odgovnornosti, te da mora proveri da li je taj objekat bezbedan za okolinu.

Govoreći o Zakonu o izgradnji, Kozma je naveo da je njime omogućava da se nezavršeni glavni putevi puste u drumski saobraćaj, a da građani budu zamorci koji će ih testirati.

Poslanica stranke Srbija centar Tatjana Marković Topalović rekla je da je Zakon o legalizaciji protiv Ustava, obmanjujući i stvara pravnu nesigurnost.

Marković Topalović je ukazala i da je Zakon napisan nestručnim jezikom, koji zakonodanavna sistematika ne razume, uskraćuje pravo na pravni lek, krši načelo „ne dva puta u isto“ i da nejednako tretira građane.

Poslanica Stranke slobode i pravde Mila Popović kazala je da osnovni razlog zašto se o legalizaciji govori posle 10 godina to što se on vidi kao očajnički potez da se spasi rejting, a drugi je da bi partneri i tajkuni legalizovali sve na „mufte“

Popović je navela da je gradnja bez dozvole od 2015. godine krivično delo i da država, umesto da to procesuira, omogućava da se sada sve legalizuje „na kvarno“.

Poslanik grupe Narodni pokret Srbije- Novo lice Srbije Đorđe Stanković ukazao je da je problem legalizacije primećen i kod projetka Ekspo, pa se 28 zgrada u okviru tog projekta otvara bez građevinske dozvole.

On je ukazao da je bitno da javnost zna ko je nadležan u slučaju da se nešto desi na Ekspu, dodajući da nisu dovoljne samo neke firme koje su zadužene za nadzor.

Ministarka Sofronijević je, odgovarajući na pitanja poslanika, ukazala da sigurnost jeste važna, ali da u slučaju rušenja nekog objekta ne postoji razlika da li je on legalno izgrađen ili ne.

Ona je navela da propisi ukazuju da svaki vlasnik objekta koji je upisan ima obavezu da ga održava bezbedonosno i funkcionalno.

Poslanici su pred kraj sednice glasali da se Narodnoj skupštini predloži da se predlozi Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru usvoje u načelu.