Iako su u poslednjih nekoliko godina međunarodne finansijske institucije odobrile Srbiji više od 4,5 milijardi evra kredita, naša država je iskoristila dosad tek dve milijarde evra. Najveći problem sa „povlačenjem“ kredita, za koje je prema procenama nekih stručnjaka Srbija već platila kamate od 20 do 30 miliona evra, imaju klinički centri i Železnice Srbije, što je u nekoliko navrata i direktor ovog preduzeća isticao.
Međutim, koliko je tačno „nepovučenih“ kredita, kao zašto i zbog čega kasne projekti, nismo uspeli da saznamo ni posle dve nedelje upornog traženja odgovora u ministarstvima saobraćaja i zdravlja, kao i Železnicama Srbije.
Iz kase ovog preduzeća, koje je država budžetom za ovu godinu subvencionisala sa više od 14 milijardi dinara kako bi „preživelo“, isplaćeno je čak pet miliona evra zbog kašnjenja u korišćenju kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. To je još početkom godine, nakon što je došao na mesto generalnog direktora Želenica potvrdio i Dragoljub Simonović. U Železnicama Srbije ove godine neki projekti su pokrenuti, a u prvih šest meseci „povučeno“ je 21 milion evra. Naime, prema podacima od ranije, Železnica je u prethodnom periodu dobila od EBRD i EIB 375 miliona evra, od čega je iskorišćeno svega 66 miliona evra. Međutim, trend plaćanja penala u ovom preduzeću nastavio se i ove godine, a samo u prvih nekoliko meseci na konto neiskorišćenih sredstava ovo preduzeće je moralo da plati 850.000 evra.
Neki od projekata su započeti, poput onog za nabavku elektromotornih vozila, ili za modernizaciju pruge od Rakovice do Resnika. Međutim, dokle se stiglo sa ovim projektima, koliko je novca iskorišćeno i koji projekti još uvek nisu započeti nismo uspeli da saznamo u Železnicama Srbije, urpkos uveravanju da su „odgovori spremni i da stižu“.
U međuvremenu, pruge Srbije i dalje su predmet ismevanja u domaćoj javnosti. Prosečna brzina je svega 42 kilometra na sat, a na svega tri odsto od 3.800 kilometara pruge u Srbiji može da se vozi brzinom većom od 100 kilometara na čas.
EIB: Nije neobično
Na pitanje da li i zbog čega neki projekti kasne u Srbiji, u EIB su za Danas rekli da isplata kredita prati proces kompletiranja projekata. „Uzimajući u obzir vreme potrebno za sprovođenje javnih nabavki, kao i vreme neophodno za dobijanje različitih dozvola, kašnjenje nije neobično, naročito u slučaju velikih infrastrukturnih projekata“, napominju u EIB i ističu kako to nije specifično samo u Srbiji, već da, pre svega, zavisi od statusa pojedinih projekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
