Zelenim zapošljavanjem do ekonomskog rasta

Zelena ekonomija nudi značajne proizvodne mogućnosti, pre svega u domenu usluga u oblasti životne sredine (reciklaža, tretman otpadnih voda i održivi saobraćaj) i mogla bi pozitivno da utiče na rast radnih mesta u poljoprivredi, proizvodnji, istraživanju i razvoju, administraciji i uslugama koje značajno doprinose očuvanju ili unapređenju kvaliteta životne sredine, zaključak je debate „Zelena ekonomija i tržište rada“ , koja je u organizaciji fondacije Fridrih Ebert u Srbiji i Međunarodne organizacije rada, protekle nedelje održana u Beogradu.

Na skupu je naglašeno da koncept zelenog zapošljavanja podrazumeva „poslove dostojne čoveka“ („dostojanstveni rad“). Učesnici debate su u iscrpnoj raspravi tražili odgovore na pitanja kao što su: ima li Srbija kapacitete, uslove i regulatorni okvir koji omogućavaju razvoj zelenog zapošljavanja, naročito imajući u vidu značajne korake i izazove koje treba usaglasiti Poglavljem 27 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji.

Među pitanjima je i to koja su i kakav je kvalitet radnih mesta koja možemo očekivati razvojem sektora zelene ekonomije u Srbiji, zatim koliko je moguće očekivati kvalitetnu saradnju na relaciji država – privatni sektor – udruženja građana – sindikati.

Debata je na jednom mestu okupila predstavnike svih zainteresovanih strana u toj oblasti. Oni su veoma detaljno i argumentovano ukazali na postojeće stanje, primere dobre prakse ali i mogućnosti koje se mogu iskoristiti u zemlji sa visokim stopom nezaposlenost.

Procenjuje se da bi do 2019. godine samo u tri posebna toka sakupljanja otpada – plastike, jestivog ulja i elektronskog otpada, posao moglo da nađe oko 8.000 radnika. Zelena ekonomija, odnosno projekti u oblasti zaštite životne sredine, predstavljaju razvojnu šansu za Srbiju i efikasan su način da zemlja privuče strane investicije i poveća privredni rast i broj radnih mesta.

– Došlo je vreme da zeleno zapošljavanje postane jedna od centralnih ekonomskih tema u Srbiji. Na taj način bi se smanjio broj nezaposlenih jer bi se jačanjem i razvijanjem zelene ekonomije, primera radi, mogao naći posao za oko 300.000 mladih do 30 godina starosti koliko ih je trenutno nezaposleno – istakao je Siniša Mitrović, savetnik za domaće i EU propise u oblasti zaštite životne sredine u Privrednoj komori Srbije.

On je dodao da pored zapošljavanja nove radne snage, primarni značaj zelena ekonomija ima u jačanju energetske efikasnosti, a poznato je da je najjeftinija ona energija koja se štedi. Mitrović je naglasio da će razvoj zelene ekonomije u Srbiji podstaći klimatske promene sa kojima se planeta suočava i izrazio je zadovoljstvo što se mladi sve više interesuju za tu oblast, pa je tako analitičar životne sredine na trećem mestu najpoželjnijih zanimanja među srednjoškolcima.

Zlata Zec, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, istakla je da uloga sindikata treba da bude jačanje svesti o značaju zelene ekonomije.

– Pogrešno se misli da je to samo sakupljanje sekundarnih sirovina sa otpada. U suštini, reč je o širokom spektru važnih zanimanja koja postoje u toj oblasti. Stoga bi u školi trebalo više pažnje obratiti na edukaciju učenika o značaju zelene ekonomije i održivog razvoja – rekla je ona.

Dodaje da sindikatima veliki problem predstavlja što radnici koji rade u reciklažnoj industriji uglavnom nisu u radnom odnosu što ih onemogućava da se bore za svoja prava.

Branislav Božić, urednik u dnevnom listu Danas, istakao je da je u zelenu ekonomiju u Srbiji dosad uloženo svega dva miliona evra, što je veoma malo.

– Potrebno je da država mnogo više ulaže u tu oblast, a ne da se oslanja samo na novac koji izdvaja Evropska unija. Takođe, država bi trebalo da pokrene kampanju koja bi javnosti demonstrirala značaj i konkretne benefite zelene ekonomije i održivog razvoja – zaključio je Božić.

Posao za 8,5 miliona radnika

Dragana Petković Gajić, stručna saradnica u Savezu samostalnih sindikata, naglasila je da su sindikati u inostranstvu prepoznali važnost zelene energije i održivog razvoja. Prognoze koje su urađene, kako je rekla, pokazuju da na globalnom nivou u okviru delatnosti koje se svrstavaju u zelenu ekonomiju, može biti zaposleno 8,5 miliona radnika, a od toga broja 3,5 miliona u pratećim oblastima, poput IT.